Прохајала ј' јуресница,
Није оно јуресница,
Нег је млада девојчица.
На главе јој златна круна,
А на круне злато перје. 5
I подпухи тихи ветар
Тихи ветар од Леванта,
I однесе Мари круну.
„Ај ме мане, круно моја!
Ки би мани круну нашал, 10
Његова бин луба била."
Шли су искат два Речана:
Сву травицу преметаше,
А водицу преливаше,
Мари круне не најдоше. 15
ШИи су искат два Сењана.
Сву травицу преметаше,
А водицу преливаше,
Мари круну не најдоше.
Шал је искат чрни моро: 20
Сву травицу преметаше,
А водицу преливаше, -
Борме моро круну најде.
Пак говори чрни моро:
"Ево, Маре, круна твоја, 25
Ти ћеш бити луба моја".
Маре мору говораше:
„Волит ћу се утопити,
Него мора луба бити;
Нити нећу круну зети, 30
Нити твоја луба бити,
Ходи з Богом, чрни моро!"
Јужно-словјенске народне попиевке (Цхансонс натионауx дес славес де суд.), Већим их делом по народу сам скупио. Укајдио, гласовирску пратњу удесио, те изворни им текст придодао Фр. Ш. Кухач. I књига. I свеска. У Загребу 1878. Књиготискарна и литографија C. Албрехта., стр. 99.
