Попухнул је тихи ветар, Припјев: Тајди риди риди ридиди,
Тајди риди риди ридиди,
Тихи ветар из Загорја
I однесел Мари круну. 5
„А јој мени, мајко моја!
Кој би мени круну нашел,
Његова би љуба била."
Нашел ју је један мали,
Један мали, црни Мађар. 10
Ал говори Мара сада:
„А јој мени, мајко моја!
Волила б' се утопити,
Нег Мађара љуба бити."
Јужно-словјенске народне попиевке (Цхансонс натионауx дес славес де суд.), Већим их делом по народу сам скупио. Укајдио, гласовирску пратњу удесио, те изворни им текст придодао Фр. Ш. Кухач. I књига. I свеска. У Загребу 1878. Књиготискарна и литографија C. Албрехта., стр. 100-101.
