Интернационала

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Интернационала  (1871) 
Писац: Ежен Потје


Победе дан се јавља
Наш се здружен креćе ход!
Интернационала
Нек буде људски род.

Устајте сви на земљи клети,
Сви сужњи које мори глад!
Неправди разум сад се свети,
Тутњи веć и село и град.
Нек тиранство сруши наша снага,
Безбројно робље, сад устај!
Нек свету старом нема трага,
Свој беди сутра биćе крај!

Од силних нама нема дара
Крвници су нам цар и бог!
Ко трудом све на свету ствара
Сам нека згази врага свог.
Да нас злотвор тај више не дави,
I мис'о да не гуши мрак,
Распир'мо огањ у čас прави,
I наш нек кује čекиć јак!

Наш закон власника сад тишти,
У руци силних крвав маč,
Под њиме сиротиња пишти,
Он јој ствара беду и плаč.
Сви ми бесмо све досад бесправни,
Једнакост нек је сад за нас,
У праву постанимо равни,
I себи сами дајмо власт.

У бесу своме сам је ружан
Тај краља новца гнусни сој.
А свима дужан и предужан,
Пљаčка нам он труд и зној.
Што наш рад нам створи и оснажи,
Отмицом туđ је залогај!
Ал' народ сада од њег' тражи
Да врати крвав зајам тај!

Нас варком лагали су силни,
Нек мир је нама, њима бој!
А војска, савезник обилни,
Биćе с нама, уз свога свој.
Освајаčки ко у рат позива
Да народ буде другом роб,
Нек знаде: наша пушка жива
I њему спрема црни гроб!

Свуд радник и сељак се буди,
Високо носе црвен стег.
А широм земље радни људи
Силнике ćе нагнат' у бег.
Што нам крв су вековима пиле
Тих црних птица скрш'мо лет!
Кад с лица земље све ишčиле,
Под сунцем нек заблиста свет!

Победе дан се јавља
Наш се здружен креćе ход!
Интернационала
Нек буде људски род.

Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом: