Јелен пасе по горици траву,
За дан пасе а за два болује,
А за трећи ни главе не диже.
Питала га из горице вила:
„Што је теби јелен шумско звиерче? 5
Каква ти је боловат невоља,
Јер ти пасеш по горици траву,
За дан пасеш, а за два болујеш.
А за трећи ни главе не дижеш?“
Одговара јелен шумско звиерче: 10
„„Не питај ме из горице вило!
Та како ти туговао не би,
Кад сам имо кошутицу драгу,
Па бог знаде куда ми допаде.
Посло сам ју у гору на воду. 15
Па нит воде, нити кошутице.
Или ју је ловац уловио,
ИИ’ је млада у горици зашла.
Ако ју је ловац уловио,
Да бог даде, да би врат сломио! 20
Ако 1’ ју је други примамио,
Да Бог даде, да се помамио!
Ако ли је у горици зашла,
Да Бог даде, да се са мном сашла.““
(M. Топаловић „Тамбураши илирски“
штамп. у Осиеку год. 1842.)
Референце
Извор
Јужно-словјенске народне попиевке (Цхансонс натионауx дес славес де суд.), Већим их делом по народу сам скупио. Укајдио, гласовирску пратњу удесио, те изворни им текст придодао Фр. Ш. Кухач. I књига. I свеска. У Загребу 1878. Књиготискарна и литографија C. Албрехта., стр. 11.
