Имам ја госпођу пуну све радости

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Имам ја госпођу пуну све радости
Писац: Шишко Менчетић
294. песма првог дела Рањинина зборника.




Имам ја госпођу пуну све радости,
   за коју да пођу умрит ми нî дости,
   ар свитли ње урес тер образ гиздави
   надарил мене јес несмирном љубави.
Тогај дил мир пријат не могах никадар, 5
   докли јој указат не будем за тој хар;
   тер ми се у ње двор згоди тач мени прит,
   гди ми да разговор, да не вим сам изрит.
Затој рих: "Суначце, молим те љувено,
   хоћ ли ме срдачце радоват свршено? 10
   Хоћеш ли да ходи весело по двору,
   рец' да ја штогоди за тебе сатвору,
како ти сваки хип сатвараш за мене,
   љувени да налип живот мој не свене."
   Када рич јур ову дослиши ње образ, 15
   чини ме да плову по меду тадај вас;
зач позор и чело, грло, уст' и лице
   створи се весело од оне диклице,
   која ме упроси: "Али је мало тој
   који труд поноси за љубав живот твој? 20
Дери нî мислит моћ толико мучан пут,
   када ти велим доћ и прити у мој скут;
   мни ми се задости, мни ми се одвеће,
   од твоје младости тај послух видеће."
Зашто ми одговор ови ста она рит? 25
   зач бîше у ње двор с велицим трудом прит.
   Затој свак слиш' сада гди се још затекох,
   тер ову рич тада госпођи ја рекох:
"Тој ми је вел'ја лас, тој ми је слатки труд;
   ар кад тај счекам глас, створим се како луд 30
   за радос јур вел'ју што желим к теби прит,
   тер у том весел'ју не вим се камо дит.
Затој ја кажу још твојојзи радости
   од мене да све мож и моје младости,
   тер, цвите румени, хтиј ми се умолит: 35
   заповиђ тој мени што ми ће с трудом бит."
Кад ово ја рекох, слишите, љувени,
   за страхом ко стекох весел'је туј мени.
   На вас мој одговор овој ја од ње чух:
   "Ну за ме ово створ' избрани твој послух." 40
Тер ја мњах нику ствар да ми ће говорит
   коју ја никадар нећу моћ сатворит:
   толи се приправно на мене обрну
   ње личце приславно, тер чини да трну,
тер чини далече од мене моју свис. 45
   Ли жељах да рече туј своју заповис,
   зашто бîх одлуку у мени одредил
   не сам труд и муку да бих њој поштедил,
ну да знам изгубит сву моју влас и моћ
   али се сам убит; не рих ње вољу оћ. 50
   Мислећи ја ова, к мени се упусти
   тере ме дарова целовом од усти;
јоште ми отвори ову рич ње радос:
   "Ото тој сатвори за мене тва младос;
   ото туј учин' још, мољу те, мени хар: 55
   учинит када мож, створит ми ћ драгу ствар."
Кад ово изрече, створи се суначце
   тер тадај обтече радос ме срдачце,
   и туј се насмија весело живот мој,
   пружив се јак змија тер падох на крил њој. 60
За бијело ње грло руками прионух,
   за радос тер хрло у сласти утонух;
   толи се весељах да срце све бијесни,
   тер не знах што вељах од вел'је љувезни.
Затој се госпоји даровах животом, 65
   зач ме туј опоји анђелском љепотом,
   тере се забих вас и смамих чудно ја,
   зрчећи ње образ гди рајском славом сја.
Која ми да смилос да се благ могу рећ
   и сваку да милос могу ја прид њом стећ; 70
   ар бирек другу ствар ње липос не ради
   неголи стављат вар да мене све слади.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 493 године.