Ијте, пијте, коњи брата мога,
Сутра ван је ларго путовање,
Обаћете три горе зелене,
Три зелене, а три јасенове,
А три дана прико поља равна, 5
А четири прико мора слана.
Видит ћете чуда невиђена,
Ди дивојка перон дворе мете,
За њун мајка жуту косу плете,
У двору јој жутицу наранча, 10
Крај наранче бунар воде ладне,
Крај бунара дивно коло игра,
Свака млада уза свога драга,
Само једна ванка кола стала,
Свин је колу руменило дала. 15
Она куне у години данке
I старице остариле мајке,
Ка' је на свит породила,
Па да јој драга омразила.
Ал' јој говорила мајка: 20
"Ото си га омразила сама,
Кад си синоћ на воду одила,
Свачија си коња напојила,
I на коњу сивога сокола,
Само ниси својега драгога." 25
Иван Пажанин, Народне пјесме прикупљене у наше дане у Винишћима крај Трогира, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XIV Но. 1, 1986., стр. 195-196.
