Света Кристина болна лежала,
болна лежала, је мило јечала:
»Мати моја, мати туја,
че б' ме ви вотли посло преслати?«
Посло ји је туди престлала, 5
в зножје је дјала трдега камна,
в зглавје је дјала бодечега трна.
»Мати моја, мати туја,
че б' ме ви вотли пречесати?«
Пречесала јо је туди. 10
Колкократ је потегнила
чрна кри се је полила.
»Мати моја, мати туја,
че бом живела, бом поврнила,
че па умрјем, бох вам поврни! 15
Мати моја, мати туја,
че б' м' ви вотли крухка дати?«
Крухка ји је туди дала,
спекла га је из санга пепела,
с пескан га је па усолила. 20
»Мати моја, мати туја,
че бом живела, бом поврнила,
че па умрјем, бох вам поврни!«
Мачеха је па умрла.
Пујно со першли чрни врличи, 25
чрни врличи, та сподни худики.
Света Кристина је па умрла.
Пујно со першли бели голобчки,
бели голобчки, небешки ангелчки.
