Колико је овдале до мора:
Седамдесет и седам градова,
У сваком сам љубио дјевојку;
Ниј' остала млада ни дјевојка,
Које није Иво обљубио, 5
Само није липе Мандалине,
Бог це дати и њу ћу обљубит!"
Ал говори липа Мандалина:
„Ако Бог да, обљубит ме не цеш."
Иво мисли мисли свакојаке, 10
Све је мисли на једну смислио,
Како би ју јунак преварио,
Па он прави гусле јаворове,
I он храни косе дјевојачке.
Па он иде од двора до двора. 15
Кад је дошо у Мандине дворе,
Ал говори липе Манде мајка:
„Бора теби, гуткињице млада!
Или просиш хљеба бијелога,
Или ишћеш вина руменога?" — 20
— „„Бора теби, липе Манде мајко!
Ја не просим хљеба бијелога,
Нити ишћем вина руменога,
Већ ја ишћем конак конавати.""
Ал говори липе Манде мајка: 25
„Ил ћеш са мном на меке душеке,
Или с Мандом на горње чардаке?"
— „„Не ћу с тобом на меке душеке,
Већ ћу с Мандом на горње чардаке."" —
Кад је било ноћи о поноћи, 30
У поноћи у најгоре доба,
Стаде лупа писаних сандука,
Стаде звека стаклених пенџера.
Цикни, викни липа Мандалина:
„Бог т' убио, моја мила мајко! 35
Није ово гуткињица млада,
Већ је ово Сењанине Иво;
Обљуби ми моје било лице."
Мато Здјеларевић, I., бр. 48. Из Одвораца. Казивала баба Мара Гргуревић.
Хрватске народне пјесме, књига шеста, скупила и издала Матица хрватска. Одио други, Женске пјесме, свеска друга, Причалице и лакрдије, уредио Др Никола Андрић, Загреб, издање "Матице хрватске", Тисак дионичке тискаре, 1914. стр. 91-92.
