Грижула/Други пролог

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Други пролог
&#x25Ц4;   Први пролог Први чин   &#x25БА;
ВИЛА ГОВОРИ


ВИЛА: Пирници, знајући ја вила од планина срце Влаха Саркочевића ер је веле ужежено за обеселит вас, Влахо прид нас виле велике је молбе чинио да ми виле дођемо на његов пир. I будући Влахо младић слатке ријечи, црнок, племените ћуди, научан с ловом се враћат дома, умје толико, ер ми виле од планине дођосмо на његов пир с нашијем пјесни, с нашијеми играми и с нашијеми осталијеми планинскијеми салаци за Влаху угодит а вам којигод плакијер дат. I ја сам сама дошла сада овди за навијестит вам да су наше планине веће нег је ваш град, наше равнине веће нег ваше Пиле; можемо вам указат кудије лов ловимо и колико далеко трке чинимо. I све то можемо се указат у малу мјесту. Колико се узможе, онолико се ће учинит, и што учинимо, примите у љубав. I знајте, у овој страни стоје четири виле, које се зову крипости: једној је име Правда, другој је име Хитрос, третјој је име Јакос, четвртој је име Тихоћа; ове крипости свит владају. С ову страну стоји чиста Дијана с свијем дивицами, а тамо стоји Жуђење, бој бије с Чистоћом; а све те крипости међу њими мир чине. Која игра овди буде бит, видјећете! У овој планини стоје сатири и стоји један смијешан ремета, који нас виле веле чини смијејат: упије, дан и ноћ помоћ пита. Љубав га мори, а Љубав се њиме руга, а сатири се око њега, како око чувете, купе и играју. Што видите, примите у љубав; чини се што се може. Не реците зло од нас вила, ер ми виле узимљемо оњезијех који од нас зло говоре.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 453 године.