Сијала Маре муртилу
У ону свету недију;
Што је је ридје сијала
То јон је гушће ницала;
Сваку јц вечер залије, 5
У јутру ките савије.
Морнари туда пролазу:
„По што је Маре муртила?"
„„Свака је кита по дукат,
„„А ван морнарин и по два."" 10
„Донес’ нан Маре на броде
„Платићемо ти и по три."
Донила Маре на броде,
Морнари Мари говоре:
„Улизи Маре у броде 15
„Нек ти бројимо дукате."
Улизла Маре у броде,
Присикли ћордон конопе,
Бацили скалу у море;
А кад се Маре обрне, 20
Тот је подаје од краја,
Даје од краја дцвет миј,
I још подаје од мајке!
Туде пролети сив сокол
Кега је Маре гојила, 25
Соколу Марц говори:
„А ти мој сиви соколе,
„Појди ми к мојој матери,
„И реци мојој матери:
„Да оно руо црјено 30
„Нека га дили сиротан;
„Да ону моју круницу
„Нека је метне на олтар;
„Да ону моју брницу
„Нека је баци у Дунај: 35
„Нека је вода однесе
„Каконо Мару од мајке!"
