Крипос је драга ствар и толи избрана,
да велик Божији дар право је названа.
Њу давни ки Бога нашега не знаху,
уреса дил многа божицом чињаху.
При њој су сва блага од ниједне вриједности; 5
она све примага противне силости.
Она ми (парјах страх) каменит равни пут
и чини у тугах покојно одахнут.
Она ми подложи разлогу хотјење,
уфање узмножи у мени и смијење. 10
Тер се већ не бојим ни срчна силника,
ни невољ свих с којим незгода гре прика.
С тврдијем ћу прије срцем загрлит сваки труд,
нег игдар бит крив тијем што неће вриједнијех суд,
Чисту свис чувајућ дат се ћу гвоздјем трт, 15
огњем жећ, не хајућ за болес ни за смрт.
Нека тај сва добра ужива на свити
ки цића њих обра неправду слидити;
а ја чу зло свако, да сам прав, притрпит,
и кроз тој, прем ако невесел, охолит. 20
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.186, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
