Свитал се мој тамни перивој притвори
ђа слове по све дни докле свијет изгори;
благо ће свакоје и чуда надити
ода свих ке гоје краљеви по свити,
кад убог и мал дар од воћа његова 5
јак једну вриједну ствар похвали пјесан тва;
пјесан тва које слас и рике и море
утажит има влас и вјетре врх горе.
Тијем га ја држим сад у многој драгости
и окол њега рад и весел грем дости. 10
Али то што пруди, кад с химбом настоји
неправда злих људи да ми га освоји?
Рвем се и предам, гди силос дан и ноћ
велику њих гледам, а мäлу моју моћ.
Затој ти који знаш од свега истину, 15
и правде мач имаш, обран' ми старину,
тер ћу ја кон воде уписат у ками,
гди сваки доходе пастири с вилами,
да се шти по вас вик: „Рањина избрани
судитељ и пјесник похвали и обрани." 20
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.183-184, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
