Господ сиди на истоку,[1]
На истоку на високом,
На високом златном столу,
Господ сиди, узговара:
»Ко ће отић на Пилата, 5
На Пилата на богата,
Да донесе рајски пристол,
Рајски пристол, Божји винац,
Даћу њему арханђелство
Над душама, прид душама.« 10
Сви анђели поникоше
Билим лицем црној земљи,
Ал не миче млад Михаљу.
Михаљ клече те он рече,
Те он рече милом Богу: 15
»Дај ти мене, мили Боже,
Дај ти мене златна бата,
Златна бата, бојно копље;
Ја ћу отић на Пилата,
На Пилата на богата, 20
Да донесем рајски пристол,
Рајски пристол, Божји винац.«
Михаљу ће мили Боже:
»Не ид' не ид', млад Михаљу,
«Не ид', не ид' на Пилата, 25
На Пилата на богата.
Пилатин је хитар човик,
Привариће, удвариће,
Удвариће, умориће.«
Тога Михаљ мало хаје, 30
I узима златна бата,
Златна бата, бојно копље,
Па он иде на Пилата,
На Пилата на богата,
Да донесе рајски пристол, 35
Рајски пристол, Божји винац.
Састао га за трпезу,
Гди вечеру он вечера.
Михаљ диба и привреба
I удари и умори. 40
Узима си рајски пристол,
Рајски пристол, Божји винац,
Па он носи милом Богу.
Михаљ клече те он рече,
Те он рече милом Богу: 45
»Ево тебе, мили Боже,
Ево тебе рајски пристол,
Рајски пристол Божји винац.«
Њему рече мили Боже:
»На част тебе, млад Михаљу, 50
На част тебе арханђелство
Над душама, прид душама.«
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1933., XIX/1, стр. 181-196, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Прво коло., песма бр. 31. стр. 194-195.
