Gospođe gizdava, puna sve radosti,
raj se mniš i slava mojojzi mladosti;
zato je pravedno da se tvoj svak pravi
i da te zajedno [s] sunačcem proslavi.
Vazela s' ufan'je zemaljsko' ljeposti, 5
ter s tobom iman'je ne ima krjeposti;
ar da ti je još drago u ljubav prikladat,
volil bih ner blago svitovno sve vladat.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
