У гори је јела несиечена,
Под јелом је вода неточена,
К њој долази Маре непрошена,
Точи воду Маре непрошена,
Гледала је лиепог Иве мајка,
Гледала је, па је бесиедила:
Нечин’ чинах Маруша диевојко,
Нечин’ чинах, немами ми сина?
У мог Иве пуно рода има,
Пуно рода, а све је господа;
А у тебе танка руха неима?
Бесиеди јој Маруша диевојка:
Небрини се лиепог Иве мајко!
Имаш ли ти стотину сватовах,
Ја имадем стотину махрамах;
Старом свату и виенчаном куму
Њим двојици потанку кошуљу;
Теби носим, свекервице моја!
Лиепу памет и биеле руке.
Иви носим, свекервице моја!
Церне очи и биело лишце.
Зави туњу од стотину листах,
Од сто листах од четири цвиета.
Чудила се Иванова мајка,
Одкуд Мари туња од сто листах?
Нечуди се Иванова мајко!
Мој је братац на мору терговац,
Добави ми туњу од сто листах,
Од сто листах од четири цвиета.
Босански пријатељ, садержавајући потриебите користне и забавне ствари. Уредник: I. Ф. Јукић Бањалучанин. Свезак I, Трошком Дра. Људевита Гаја, у Загребу, Берзотиском народне тискарнице дра. Људевита Гаја, 1850., стр. 35-36.
