Гиздави цвите мој, хоћу те молити
желећи образ твој да би ми позрити;
јер ми је у њем лијек од моје тужице,
тако да вас мој вијек не роним сузице.
Гиздави цвите мој, увик ћу плакати 5
и ти ћеш живот твој у забит скончати.
За љубав ако је, све могу трпити
и за те, госпоје, и смрцу примити.
Нут знам ја што си ти жалосна без мене,
не мореш трпити што т' лице не вене. 10
Цјећ тогај, цвијете мој, не жалим ја мене,
ну жалим живот твој и младос гди т' вене;
јер виђу прику смрт да те ће уцвилит,
љубав нам хоће стрт и с јадом раздилит.
За љубав велику ку имаш са мноме 15
држим ја за дику тву слику домоме;
с њоме се пригледам каконо [с] суначцем,
ма тобом све предам и за те све плачем.
Помисли, цвијете мој, и постој врх себе,
кад сконча живот твој, што ћу ја без тебе? 20
Одса[д] ћу искат смрт, да мене прикратим,
ка би ме могла стрт, да туге не патим;
јер, за те имав смрт, вазда ћу жив бити,
знам што ме хоће стрт, нећу ју забити.
Гиздави цвите мој, младос ми снебива, 25
јер виђу образ твој гди с јадом прибива.
Гиздави цвијете мој, ако ћеш већ дати
с весел'јем образ твој, дај ми га згледати.
Доста.
