Гиздаве многе вил' станем ја гледаје Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН CXXV
Гиздаве многе вил' станем ја гледаје,
за скратит који дии зла ко ме скончаје,
да горкос ослађу жељнога пораза,
кад слику изнађу од твога украса.
Ну не мним до вика (и тој се не варам) 5
ван тебе наћ лика, цић које свеђ згарам.
Разгледам позоре и сваки лип образ,
ни мисал ништоре забавит не има влас.
Ништор тач љувено није моћ гди позрит,
што дикам несено твојим вик може бит. 10
Тер заман прихинит настојим сам себе,
јер нî моћ учинит да не мрем без тебе.
Тамне су при теби све на свит липости
јак звијезде на неби при сунца свитлости.
Без тебе гинем ја у муци без реда, 15
докли ме не обсја зрак твога погледа
који ме с далече још стриља, не ктећи
да икад мир стече свис моја желећи.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 240-241, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
