Гиздава ружице, тако ти живота,
чин' да нî с тужице мени тва липота,
тер не дај да мој плач прид Бога буде доћ,
ако ћеш да нî зач погрдит твоју моћ.
Нека ти добро виш, не сцијењу већи дар 5
нег да ми заповиш јак слузи господар;
и већу још милос ако ћеш дат слузи,
што ми је усилос, у то ме искуси.
То ли се не створи твоја рич, суначце
тадај рец': "Не двори право ме срдачце."10
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
