Гиздава госпоје, сва дико љубави

Гиздава госпоје, сва дико љубави...
Писац: Динко Златарић

ПЈЕСАН LXXXIV

   Гиздава госпоје, сва дико љубави,
ка срце јур моје у тврд вез постави,
   нећеш ми зазрити да хрлим овакој
твој ступај слидити, за видит лице тој,
   покли ме притеза липотом свеђ себи 5
и чини чудеса находит у теби,
   којијех се очи вик не могу зрчећи
наситит, ни језик стоти дил изрећи.
   Тер себе ја судим крози те честита,
мимо ку не жудим ину ствар од свита. 10
   Зач гледав твој украс, мисал ми отиде
до неба, и свакчас то више још иде
   у чудној радости до мјеста славнога
гди назри липости од раја и Бога.

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 213, Загреб, 1899

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.