Гиздава диклице, тако ми здраву бит,
тако ми тве лице љувено пољубит,
тако ми у дружби имати добар глас,
тако ми на служби слободу стећ и влас:
како ја све гину, како ја копним вас 5
за љепос једину којом сја твој образ,
у ком је видити анђелска доброта,
тер те рих слидити до мога живота;
и докли ја могу сам собом обладат,
обијетам тој Богу: твој се ћу слуга зват. 10
Затој се ја мољу све како ружици,
не чин' ме да бољу у жељно' тужици;
не чин' ме да сужу у жељах чемерно,
желећи да здружу тве личце бисерно,
желећи да грлим тве грло прибијело, 15
за које ја хрлим душу дат и тијело.
А затој, суначце, тако ти радости,
даруј ми срдачце од твоје младости,
нека т' ја оздрављу од жељне бољезни,
а тебе да слављу и твоје љубезни.20
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
