Гди т' клетве јур бише? гди је вјера твоја?
вид' ми се кунише да ћ вину бит моја,
а сад сам остављен од твоје милости,
тер моћно удављен чемерном жалости.
Једа ти не служах вирно без подхибе, 5
засведа т' ја тужах цић своје погибе,
гди виђах да гледаш да ћу душу оћи,
ако ми јур не даш кегоди помоћи.
Ово т' се скончаје ознобљен живот мој,
ки т' се још придаје свршено да је твој; 10
ар си ми срдачце од снига створила,
очицам, суначце, које ми с' стопила.
Раном још уздишем тијем веће блудећи,
тер јак цвит усишем на сунце горећи;
зач не знам узрока за ки ме с' забила, 15
а смрт ми с' прије рока прид очи пустила.
Ер прî мних живљен'је да ћемо скончати
нер наше љубљен'је игдаре пристати.
Из даблинског рукописа
* * *
Гди т' клетве јур бише? Гди је вира твоја?
Вид'ми се кунише, да ћ' вину бит моја,
А сад сам остављен од твоје милости
Тер моћно удављен чемерном жалости
Једа ти не служах вирно без подхибе 5
Засве да т' ја тужах цић своје погибе,
Гди виђах да гледаш да ћу душу оћи,
Ако ми јур не даш кегоди помоћи.
Ово т' се скончаје ознобљен живот мој,
Ки т' се још придаје, свршено да је твој. 10
Ар све ми с' срдачце од снига створила,
Очицам, суначце, које ми с' стопила.
Раном још уздишем тијем веће блудећи,
Тер јак цвит усишем на сонце горећи,
Зач не знам узрока, за ким ме с' забила, 15
А смрт ми с' при рока прид очи пустила.
Ер прî мних живљење да ћемо скончати,
Нер наше љубљење игдаре пристати.
Извор
Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 49, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
