Гди су писни за ме, нер за оне виле Писац: Џоре Држић
Гди су писни за ме, нер за оне виле
Гди су писни за ме, нер за оне виле
Ке су злате праме окол главе свиле
Тер окол танцају с бисерним виначцем,
Уфање свим дају ки љубе срдачћем.
Из гласа појући с уздахом прислацим, 5
Љупко њих зовући с погледом јур крацим,
Свак да се покрипи без сумње ки мнише
Њих позор прилипи да заман желише.
Ој, нека ти коло танцаје владају
Којих тач охоло њих виле згледају! 10
За њих је сва радос и славне теј пјесни
У ких је сва сладос небесних љувезни.
Рок докле буде доћ да се свака плати,
За милос дан и ноћ мука ка се пати,
За моју ну младос сад нису јур писни, 15
Ни нидна још радос нер с тугом болизни!
Ер вилу ку слидим кроз рајски ње позор,
Нигдир ју не видим у свитал ови двор
Ни чујем ње усти љувеним законом
Онуј рич ку пусти анђелсцим ромоном!20
Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 38-39, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
