Гди можем да поју, цвилећи срдачцем

Гди можем да поју, цвилећи срдачцем
Писац: Џоре Држић

* * *

Гди можем да поју, цвилећи срдачцем,
   згледаје госпоју с бисерним виначцем,
   а не смим њо' рећи, да ми ки не зазре,
   милос ње желећи како ми живот мре.
Још не знах истином ки љубав труд има5
   и којим начином сузи се очима,
   докле не бîх видил очи ње с образом,
   прид ким сам ублидил јак цвитак прид мразом.
Од тога још доба, ставив сву крипко моћ,
   како се подоба слидим ју дан и ноћ,10
   у срцу једином с погледом мислећи
   да с добрим начином будем се ње рећи,
рећ све дни ње слуга вирнији нер грлица,
   ка згубив јур друга пуна је тужица.
   Ну счекав мисто тој, подобно к вримену,15
   не могох сказат јој ту љубав скровену.
Ево се сад чудим да можем одолит,
   гди гледам и жудим, а не смим ње молит.
   Да ве ми тач не да желити ње лице
   у ком се зрак гледа небеске данице!20

Извор

Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 22, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.