Гавран вука к себи дозивао:
»Оди к мени, горанине вуче,
да идемо у ’но поље равно,
да идемо крвцу познавати!
Ако буде од млада јунака, 5
данут ’оће вином и ракијом;
брат ћемо је у зделице златне,
па је носит лији за вечеру.
Ако буде од врана коњица,
данут ’оће дителином травом; 10
па ћемо је нас два полизати.«
