ГЛИУБАВ свак тко слиди бољежљив усише

ГЛИУБАВ свак тко слиди бољежљив усише
Писац: Џоре Држић

ГЛИУБАВ свак тко слиди бољежљив усише
   Тер лицем узблиди а срцем уздише.

I у сан и јави тој зове што жели,
   Ванка вас остави ини мир весели.

Очима ствар ину ни помњи видити, 5
   Нер вилу једину ку срнагне љубити.

Разговор ода свих заман се још дава,
   Не створив весел смих на њ вила гиздава.

I од ње ки годир не слишав добар глас,
   Тко да му да ки мир у ком би пријал слас? 10

Трудан је дан били, тамна ноћ труднија,
   Јер мисли а цвили, жеља га тач збија.

Ах, моћни мој боже, не кушав љувезни,
   Тко прозрит ње може разлике бољезни?

Бјегајте, свих мољу, од живе теј смрти 15
   Јак јелин у пољу кад бјега прид хрти.

Јур буд вам по мени разумним прилика,
   Ки кроз гњив љувени смрт вапим без лика.

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 72-73, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.