Фиоко! свјетли кнез овога агоста

Фиоко! свјетли кнез овога агоста
Писац: Паскоје Примовић

Фиоко! свјетли кнез овога агоста
   по мене посл’о јес’ два здура а поста
и мени с љувезни хтје рјет госпоје:
   “О Паво, знај пјесни чудне су све твоје!
Ото се може зват Фиока блажена, 5
   ер жена, одкле ‘е град, није љепше хваљена.”
Кад ја то разумјех: “нек’ ти је на знање,
   на твû час’, кнеже, рјех, све моје спјевање?”
А за то твâ дика допус’ ми без руга,
   да му их дедица твој Павô твâ слуга. 10

Извор[уреди]

Фран Курелац: Руње и пахуљице, пјесни подругљиве и пастирске понајвећ дубровачке, Пјесни Паше Примоевића од Фиоке, Загреб, 1866-68, стр. 1

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Паскоје Примовић, умро 1619, пре 405 година.