Ферман дође управ из Стамбула
Из сараја б’јела бурмутија[1],
Да се пишу редом јањичари,
Јањичари, млади Травничани.
Покупише редом јањичаре, 5
Јањичаре, младе Травничане.
Абаније[2] с глава одмоташе,
А фесове на се обукоше;
Дуге ћурке[3] с’ себе поскидаше,
Кабанице на се загрнуше. 10
Кад су били низ Шумеће[4] равно,
’вако они добро запјеваше:
„Наше мајке, ви нас не плачите,
Наше секе, ви нас не жалите,
Наше драге, ви нас не чекајте, 15
Не чекајте, већ се разудајте!
Ми ћемо се доље оженити
Црном земљом и зеленом травом.
↑Равница покрај извора у травничком пољу. (Извор под травничким градом - двадесетак корака од извора тера неколико млинова и утиче у Лашву.)
Извор
Хрватске народне пјесме и приповиедке из Босне, сакупио и на свиет издао Камило Благајић, У Загребу. У комисионалној наклади академијске књижаре Лав. Хартмана (Кугли и Деутсцх). Тисак дионичке тискаре. 1886., стр. 21-22.
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр. 91.
