Ево зрак из очи љувених просива
и сунце с источи свитлостју добива.
Липости понавља у хипу гиздаву
и нове приставља разблуде и славу.
Лица су весела, у здравју примилом 5
ружицом процтјела руменом и билом,
по сред ких, пламени оружан и стрилам,
справља бог љувени харат све тијем силам.
Право је охолих поносит, да знају,
што је моћ мала њих, у ку се уздају. 10
Ну оним, који су стављени под облас
и служит справни су приверно живот вас,
разлог је и прав суд смиљење имати,
да им се сваки труд напуно наплати.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.236, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.