Ево т' ја умирам, не трати стриле ман Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН CXXXII
Ево т' ја умирам, не трати стриле ман,
Љубави, ни твој плам; твој роб мрем и сужан.
Слуга се твој зову и служим твоју влас,
ти не мож' стећ нову на мени веће час.
Нигда твој противник, добро знаш, нијесам бил, 5
али што лудо вик проћ теби изустил.
Укажи госпоји што можеш, ка прави,
да те се не боји и тијем се још слави,
да справна чека бој, за кушат што можеш,
хоћ ли моћ да кад њој и у чем одможеш. 10
Она те погрди охолом бесједом,
тер прси утврди мрамором и ледом,
и твојим вернима руга се немила
и чини проћ њима криведна сва дила.
Ти твојих помилуј, а који твоју моћ 15
не сцијене, усилуј, да служе дан и ноћ.
Толи ме жива нећ, а будеш простит њој,
вјечни ћеш прирок стећ, ки ће стрт понос твој.
Зач имаш мироват с подложним ки моле,
а против оним стат, који се охоле.20
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 245, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
