Ето се говори, да вишњи с неби сгар
и парав не створи замани ниедну ствар,
а ти хоћ', госпоје, да стоје замани
лиепости теј твоје, кием срце ме рани.
Тако се нарави, тако се вишњему 5
твој урес гиздави опире у свему.
Колик гриех тва дика чини тој творећи,
није тога језика, да може изрећи.
Да коли (?) вриеме јес; не брани циећ тогај
уживат' твој урес, ки реси вас свиет сај.10
Ер кад се страјати млади дни ман буду,
тад ћеш се кајати по штети залуду.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Михо Бунић Бабулинов, умро 1590, пре 434 године.
