СКАЗАЊЕ СЕДМО
ВОЈСКА СПАРТАНА
СПАРТ. 1.:
Свак на оружја, о грађани,
свак на оружја теци сада, 1535
на оружја, о Спартани,
у невјеру Спарте града.
На оружје вас пук хрли;
краљица је наша Елена
у немили начин врли 1540
с худом силом заробјена.
СПАРТ. 2.:
Овако ли, зли пастијеру,
химбен, опак, и немио,
славне госте тве на вјеру
приварити јеси смио? 1545
О небески краљу Јове,
врх свијех злоба судче прави,
што не пошљеш тве трескове
врх бјегућијех худијех плави?
О богови сиња мора, 1550
што валове плахе и клете
из вашега силна двора
супроћ њима не пошљете?
СПАРТ. 3.:
Менелао краљу славни,
пођ’ се узда твоја дика 1555
у тројански скуп издавни,
у безочна невјерника.
С твојом вољом, у твом крилу
гријала се змија прика,
да ти рану да немилу, 1560
којој не мож’ дати лика.
По великој твој несрећи
пође бродит сиње море;
у којој ћеш застат смећи
тве краљевске свијетле дворе? 1565
СПАРТ. 4.:
О краљеви грчки избрани,
оружани сви теците,
сви сте у вашем другу издани,
сви његову час светите.
Гдје су, свијетли Паламеде, 1570
гласовите твоје силе?
Гдје си, силни Диомеде,
славни Атриде, бојни Акиле?
На преши овој скочи, Ајаче,
мудри и хитри теци Улисе, 1575
сви наоштрите бојне маче,
на бој, на бој, свак справи се.
СПАРТ. 5.:
Знаћеш злобни и проклети
над све ине издавнике,
ко Греција сву час свети, 1580
и педепше невјернике.
Колико ти бјеше боље
с пастијерицам дни трајати,
нег краљевско на пристоље
с безочанством твијем тезати. 1585
СПАРТ. 6.:
Не узда се у Венеру,
с ком опаку и нередну
хоћеш покрит тву невјеру,
и тву грабшу неправедну.
Паладе ће и Јунона 1590
супроћ теби бити с нами;
чија да се моћ смиона
рве с овијем божицами?
СПАРТ. 7.:
Још ћеш видјет твојијем очима,
паче тегнут, ка је разлука 1595
од јуначкијех бојнијех рука,
блудна и плаха до хотима.
Још вас крвав и у праху
с неизреченом твојом боли
платити ћеш грабшу плаху 1600
и нехарства гријех охоли,
нека вас свијет позна и види
с твоје смрти не смиљене,
ка педепса стиже и слиди,
ко краљевске граби жене. 1605
СПАРТ. 8.:
Што крзмамо? Што чинимо
оди с ријечим испразнима?
За њим, дружбо, сви тецимо
к неправеднијем сад плавима.
Ако смо они ми Спартани, 1610
мјеште мира кијех од града
вриједно срце чува и брани,
укаж’мо се вриједни сада:
ужежимо злобна дријева,
потопимо зле Тројане, 1615
од нашега нека гњева
успомена вјечна остане.
СПАРТ. 9.:
Плав гусара мојом руком
ја сам хоћу ухитити,
и шњеговом љутом муком 1620
у валове њом бацити.
У мору ћу пак истому
извадит му срце зубим,
нека позна по злу свому,
ко ја мога краља љубим. 1625
Лажива је ово трага:
Лаомедонте дјед му је био,
ки Нептуну његда слага,
и клетвом га је приварио.
