ЧИЊЕН'ЈЕ ДРУГО
СКАЗАЊЕ ПРВО
ЕТРА I КЛИМЕНЕ
ЕТРА:
Климене, друго ма,
ка ми си свеђ била 555
над свјерна другама
и драга, и мила,
да покле нас вјера истина
и пријатељске вез љубави
посред двора Еленина 560
складно здружи и састави,
наше жеље и одлуке,
и што у себи ми мислимо,
међу нами без разлуке
једна другој не тајимо, 565
и ко срца наша опћена
јесу, драга ма дружице,
толико нас лијепа Елена
љуби, како све сестрице.
Она нами љубежљива, 570
све што икада мислит буде,
на уздану све одкрива,
све нам каже своје пожуде;
и да од срама кад велика
све нам мисли не одкрије, 575
ње нам образ и прилика
срца жеље приповије.
Тим потајну ову мисо
не могу ти нег изријети,
ку је нови гос уписо 580
сред сумњиве ме памети.
Страх ме је, да он за ствар ину
из државе своје родјене
у ову дошо није крајину,
нег за љубав лијепе Елене. 58
Ком ње образ ведри видје,
свијем љепотам нарешени,
јес видјела, ко ублидје,
и прилику сву промијени;
а како се пак појави 590
на љувеном ње погледу,
с ком драгоћом, с ком љубави
шњом заврже сву бесједу?
Да је она тврде од стијене,
витез толи лијеп и мио 595
на ријечи би све медене
ње срдачце уловио.
КЛИМЕНЕ:
Све сам добро ја видјела,
лијепа и мила ма дружице,
и жељене разумјела 600
наше драге још краљице.
Страх ме је, да она већма гори,
израњена по животу,
нег краљевић, ки ју двори,
за стећ рајску ње љепоту. 605
Јес видјела, с ком радости
на свој га је двор примила,
с ком љубави њега гости,
како му се каже мила,
прем очито за што види, 610
да краљевић пун милине
за ње уресом сахне и блиди,
таје, вене, копни, и гине?
Јес видјела на трпези
како одкрива сву пожуду, 615
да љувени нега вези
у жестоком држе труду?
ко позоре своје упира
у погледе ње сунчане,
вруће уздахе тер подира, 620
кијем свједочи своје ране?
Како из чаше свеђ злаћене
с оне исте стране пије,
гди она усти своје медене
поставила јес од прије? 625
Како вином хитро пише,
да се од тега краљ не стави:
срце моје за те уздише,
о Елена ма лубави?
Ке млађахној Ермиони 630
он целове да без броја,
за узет оне, ке јој дони
разблудјена мајка своја?
С ком драгоћом сва љувена
приповиједа предња дила, 635
и ко шњиме заљубјена
би Еноне лијепа вила.
ЕТРА:
Он под сјеном старијех жеља
хоће указат љубав нову,
ка му срце љуто стријеља, 640
и заноси свијес његову.
КЛИМЕНЕ:
Лијепа Елена слуша и гледа
помно и хитро сва та дјела,
за све да се познат не да,
да је ту љубав разумјела. 645
ЕТРА:
Не само јој не доходи
срџба у памет тога цића,
нег с украдом очи своди
на лијепога краљевића.
КЛИМЕНЕ:
На што ће се расрчити? 650
То ер драге ње су дике
славну младцу, ки на свити
у лијепости не има слике?
ЕТРА:
Вјеруј мени, свака вила
ћути радос прем велику, 655
да је не липос драга и мила
лијепу и младу љубовнику.
Менелаа ја мудрога
веома хулим, ма дружице,
што не видје плама овога 660
затрављене све краљице,
него јоште у невријеме
пут Крете је заједрио,
и с витезом гиздавиме
љуби младу оставио. 665
КЛИМЕНЕ:
Чу ли, ко јој припоручи
славна младца и весела?
ко на љубав да ју учи,
још да она не би умјела.
ЕТРА:
Једва тада лијепа Елена 670
од весеља смијех устави,
тер му рече разблудјена:
биће, ко тва милос прави.
КЛИМЕНЕ:
Би непамет прем велика,
многа лудос за не рити, 675
уз љепахна љубовника
лијепу љуби оставити.
ЕТРА:
Слама и огањ вик не море
на једному мјесту стати,
што оба два не догоре, 680
што се у плам све не обрати.
Ну краљица садружена
с краљевићем лијепијем греде.
Није нам оди већ времена
продиљиват сеј бесједе. 685
КЛИМЕНЕ:
С пута им се уклонимо,
и у свијетле ход’мо дворе,
да од љубави, ку сумњимо,
слободно се разговоре.
