СКАЗАЊЕ ДРУГО
ЕЛЕНА I ПАРИДЕ
ЕЛЕНА:
Довле ли се, млад;е худи, 690
смионе мисли тве простиру,
тач несвијесно да се усуди
љуби удане кушат виру?
За то ли те земља ова
у своје крило јес примила, 695
да ти од вихар и валова
не науди пријека сила?
Ах, припроста војна мога,
у тву вјеру ки се уздо је,
тере госта он такога 700
на дворове прими своје,
ко непријатељ да неправи
зло за добро њему вратиш,
и велике хар љубави
с тијем нехарством да му платиш. 705
ПАРИДЕ:
Ах, не смућај свијетло лице,
пламе угаси гњева твога,
О госпође, о краљице
мога срца стрављенога.
На љубав се му не пријечи, 710
ко дивјачне да си ћуди;
ко си благе слике и ријечи,
тако и срца блага буди.
ЕЛЕНА:
На ки хоћеш суд се стави,
1 дивјачну држи мене, 715
само дивје сред нарави
да час моја не увене.
Ако благе ја сам слике,
и бесједе и погледа,
често вара љубовнике 720
блага слика и бесједа.
Тим се чудим, с ком памети
на ме си се поставио,
не бивши се још на свијети
ниједан други мном хвалио. 725
Тезеово је да смјење,
ки ме уграби млад њекада,
неразложно на жељење
нука и твоју младос сада?
Не може ме окривити 730
цијећа тога нитко дила;
крива бих се могла рити,
да му сам се умолила.
Не оцкврњену он ме врати,
ер не може друго од мене 735
ван целове мале имати,
и те силом уграбјене.
ПАРИДЕ:
Хвалим, што те је уграбио,
ја Тезеа храбренога,
али што те је повратио, 740
вик не хвалим дјела тога.
Прије бих моју русу главу
изгубио, ма госпоје,
нег ли лијепос тву гиздаву
из деснице пустио моје; 745
ја бих игда мога из крила
жив пустио тву љепоту,
моја душо слатка и мила,
изабрани мој животу?!
Пусти гњевно срце веће, 750
тер се смири, и устави
тве расџбе, твоје смеће,
о једина ма љубави.
Ћуд, здружена с немилости,
с љепотом се не погађа; 755
или врзи теј лијепости,
или буди блажа и слађа.
ЕЛЕНА:
Тко се не ће утажити
на бесједе тве медене?
Не могу се ја срчити, 760
да ти љубиш тако мене.
Горушта је и велика
љубав, ком тва младос гори,
ако унутра јес толика,
колика се каже с двори. 765
Ну сумњиво ја се бојим
од хињења и невјере,
1 под ријечим слаткијем твојим
да не кријеш зле чемере.
Темељита твоја вјера 770
и тва љубав крепка није;
младо је срце лакше од пера,
кијем сваки вјетар вије.
ПАРИДЕ:
Умоли се жељну мени,
тер ћеш вјеру му видјети, 775
плам ће ови мој љувени
с мим животом догорјети.
Ке краљевске дјевојчице,
ке госпоје, које виле,
моје бити вјеренице 780
жудјеле су и желиле!;
ну када ми обећана,
не изречене пуна хвале,
би љепота тва сунчана,
заборавих све остале. 785
Ти бит вјечна ма пожуда
од времена тога поче,
од љувенијех мојијех труда
изабрани слатки узроче.
Тим сам дошо из крај свита 790
ради твоје ја љубави;
мисо у свему темељита
здружила је моје плави.
ЕЛЕНА:
Ти си дошо у невријеме,
краљевићу лијепи и мили; 795
дала сам се ја друзијеме,
ки су од тебе бржи били.
Да се је младос тва храбрена
намјерила срећом оди,
кад сам била не вјерена, 800
и у мојој још слободи,
од свијех инијех љубовника,
ки дођоше просит мене,
сам би урес твој и дика
прида мноме били од сцијене; 805
самому бих ја под неби,
и сваки би разлог хтио,
срце моје дала теби,
сам вјереник ти мој био.
На исти начин ја драгога 810
Менелаа држим сада
господаром срца мога,
ки све моје жеље влада.
ПАРИДЕ:
Никому ином, ма госпоје,
згар с небеси, разми мени, 815
љепоте су рајске твоје,
славни уреси, одредјени.
Љувена ме, знај, божица
рекла с тобом сјединити,
и да моја вјереница 820
и ма љуби ти ћеш бити.
Жудјене сам тве лијепости
с мојијем трудом ја добио,
и краљества и крипости
за тву љубав погрдио. 825
Ти си крипос ма велика,
ти краљество моје драго,
моја радос, моја дика,
моје добро, моје благо.
Да си у суду превеликом 830
с божицами славнијем била,
по мени би с твојом сликом
и Венеру предобила.
ЕЛЕНА:
Ја се сцијеним срећна дости
и честита у животу, 835
врх краљества и крипости
кад ти обљуби му љепоту,
и ако суди ти су истини,
тер ти сцијену толи многу
од уреса мога учини, 840
што вјероват мучно могу,
нехарне бих и камене
била и тврде прем нарави,
да на жеље тве љувене
не одвратим ја љубави. 845
Ни јесам, вјеруј, тврда стијена,
ну се страшим обљубити
младца, далек породјена,
ки мој мучно може бити.
Ја ствар вику недостојну, 850
кунем ти се боговоме,
не сакривих вјерном војну,
ни се он срамит може мноме;
ну с ком хоћеш ти хитрином,
гди нас пазе свеђ погледи 855
којијем путом, кијем начином,
да ова љубав наша слиједи?
ПАРИДЕ:
Ја ћу хитре наћ начине
у разборној мојој свијести.
кијем ћу родне у крајине, 860
ма разблудо, тебе одвести.
I ако сумњиш срамно име
стећ, кад би ме ти слиједила,
дај се уграбит, не слиједи ме:
нека је крива моја сила. 865
Ну која ће бит кривина,
кад краљевска твоја дика
краљевскога узме сина
за драгога вјереника?
Час племена ведра мога 870
по свем свијету славна слове,
краљ од двора небескога
мени је прадјед, вишњи Јове.
Плодну страну лијепе Асије
мој честити ћаћко влада, 875
од ке љепше стране није
од истока до запада.
Неизбројне ћеш туј градове
видјет славне, пуне уреса;
цркве, грађе, и дворове 880
узвишене до небеса.
Видјети ћеш славну Троју,
ку Фебова лира згради,
и у миру и у боју
гласовите стан чељади. 885
Које мноштво, дружба која,
доходиће на ме дворе
племенитијех од госпоја,
да љепоту твоју дворе!
Злато, бисер, свионе одјеће 890
на стан ти ће свеђ пливати,
краљица ћеш свијетле среће
по правди се са мном звати.
ЕЛЕНА:
Кад били млада одлучила,
драг витеже, с тобом доћи, 895
не бих тебе ја слиједила
цијећ богаства твога и моћи;
сам би урес твој весели
младос моју затравио,
и да љубав твоју жели, 900
прави би јој узрок био.
Хоћу, а страх ме је; ма пожуда
становита јоште није,
мисо пуна смеће и труда
мном на сваку страну вије. 905
Ну ако би грабша и сила
могла дотећ и доприти,
гди не може молба мила
ни ријеч блага дохитити.
Што говорим? прије мене 910
морски вали утопили,
нег од части ме сцијењене
моја младос да се одили.
ПАРИДЕ:
О неумрла части избрана
драге братје и честите, 915
сред небескијех који страна
међу осталијем звијездам свите!
О достојна ка би била
љуби краља од небеса,
да његова кћерца мила 920
и родјење драго нијеси;
или ја ћу с добром чести
тебе, драги мој покоју,
у родјене земље одвести
за му љуби и госпоју, 925
или оди моје кости
вјеран роб твој оставити,
ер без рајске тве лијепости
тужну ми је сила умрити!
ЕЛЕНА:
Не мри, драги мој животу, 930
ну разбери тва доброта,
да не купиш му љепоту
с изгубјењем од живота.
Кад би родне у државе
уграбјену мене одвео, 935
кроз боје би ти крваве
мало мање вас свијет смео:
Грецију би сву колику
Менелао краљ подиго,
и под силу худу и прику 940
из рука ме твојијех диго.
ПАРИДЕ:
Пусти сумње теј прихуде,
ни се страши љута од боја;
и да што год јоште буде:
тројанскијех је пук без броја. 945
Брат би Ектор мој храбрени
на све Грке сам удрио,
а и што год је снаге у мени,
ком бих лијепос тву бранио.
ЕЛЕНА:
Мирни урес тве прилике 950
за немирна боја није;
ти, Париде, љуби у вике.
нека се Ектор бојни бије.
Али ево свијетла из двора
скуп дворкиња мојијех греде; 955
од овога разговора
оставимо сад бесједе.
Ако жудиш што год мени
у наприједа говорити,
Етри реци и Климени, 960
да не може сумње бити.
