Два се драга измала гледала,
Измалана па до великога,
Прво драго Периновић Иво,
Друго драго племенита Маре.
Један другин тврду виру дали, 5
Да се никад раставит неће,
Куја била Маричина стрина,
Куја била па их раставила.
Изашла су три пуна мисеца,
Не да Мари одити на воду. 10
Кад изашла три пуна мисеца,
Ал' се Мари мироват не даде,
Узимала видро оковано,
Па оно иде за гору на воду,
Кад на води Периновић Иво. 15
Говори му племенита Маре:
„Добро јутро Периновић Иво,
Шта си тако јутрос уранио,
Смират Иво око воде ладне,
Али маташ око воде дивојке, 20
Да ти коло око воде воде.“
Ћути Иво, ништа не говори.
Кад то види племенита Маре,
У видро је воде заграбила,
Па полива Периновић Ива. 25
Ал' говори Периновић Иво:
„Бора теби, племенита Маре,
Шта ме ладнун водун поливаш,
Очи моје не гледају на те,
Срце моје већ не хаје на те, 30
А ја иман побољу дивојку,
I побољу и још повриднију,
I по својин рухун богатију.“
Ал' говори племенита Маре:
„И мене су браћа обетала 35
Прико мора за сина Дуждева,
Ако ми се Иво не вирујеш,
У недиљу која прва дојде
Ти узимљи сребрене свирале
Па ти ајде за гору на воду, 40
Па погледај низа слано море.
Ти ћвеш видит Дуждеве галије,
I у њима кићене сватове.“
Па побигне низ поље зелено.
Ал' говори Периновић Иво: 45
„Врат' се назад племенита Маре,
Ово сан се с тобун нашалија.“
Али Маре хаје и не хаје,
Већ побиже низ поље зелено.
Жели Иво док недиља дојде, 50
Кад је дошла света недиљица,
Ун узимље сребрене свирале,
Па отиђе за гору на воду.
Кад је доша за гору на воду
Ун погледа низа слано море, 55
I упази Дуждеве галије,
I у њима кићене сватове.
Од туге срце му пукнило.
Кад су свати према брду били,
Ал' говори племенита Маре: 60
„Бора вама кићени сватови,
Остала ми јагла од биљура,
С јараницан кад сан везак везла,
Ено намо на брду високу,
Кад ја дојден у Дуџдеве граде, 65
Ругат ће се са мнун јаранице
Да ја неман јаглу од биљура.“
Маре иде на брдо високо,
Мртва нашла Периновић Ива,
Мртва Маре покрај њега падне, 70
Како падне више не устаде.
Од Иве је зелен бор изаша,
А од Маре танковита јела.
Унда било, сад се спомињало,
А ми браћо, здраво и весело. 75
Иван Пажанин, Народне пјесме прикупљене у наше дане у Винишћима крај Трогира, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XIV Но. 1, 1986., стр. 188-189.
