Липо ми пројду Крањци два. Прико моста крањскога, Липу Мару просећи. „Зами га, Маре, кћи моја!“ „„Не ћу га, мајко, тужна ја, 5 Зашто је Крањац зла душа, Бачву шилом наврта, Шеницу је зачепиа, Танку корукруха дш, С нохтом сира одриза. 10 Ст. Жижа. бр. 106. Од Дон Луке Кирца.
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 138.
