2420
Пјевање X
На несрећне приповиести
Умиљене дјевојчице
Поклисари у болести
Промутише своје лице.
У срцу им госпоцкому
Храбрена се милос роди,
Гдје у начину жалосному
Те слушају плачне згоди.
Тием да смеће болежљиве
Тужнием диклам слатко утјеше,
Ове риечи милостиве
Тихо и благо њима рјеше:
Не јадајте, не плачите,
Туркињице лиепе и миле,
Нег' се у срцу самирите,
I пустите горке цвиле.
Ако умриеше браћа ваша,
Дужни су умриет једном били,
Смрт је очита сврха наша,
На то смо се сви родили.
Блажен само да је у виеке
Кому остане успомена
По свој' смрти праве од дике
I свиетлога од имена.
198 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Доста буди за то вами 7
Да они вриедно погинуше,
I смртниема у ранами
Да од смрти страх не чуше.
I доста вам јоштер буди 8
Ми у вриеме да вам бисмо,
I да од тезиех худиех људи
Овако вас слободисмо.
А уфајте у вишњега 9.
За несрећу толи клету
Брзо видјет врху свега
Немилосну прем освету.
Ове сабље ми пашемо 10
За дјевојке њим' бранити,
I по свиету свуд идемо
За неправду потлачити.
Тием ако се нама згоди 11
Зле крвнике упрежати,
Видјећете какву оди "<
Смрт ћемо им љуту дати. .. • • .
Чим овакој у милини, и •••..• 12
Поклисари ту разложе,
Турци остали по планини " и '
Мртве искати отидоше.
Не далече киех на путу . . •••• ... и 13
На тлех лежат угледају, м
Гдје у начину велми љуту
Вишли око њих завиевају.
Виерни вишли, ки не хтјеше 14
Све госпаре пустит вику,
Нег' гдје они тако леже *. : .
Чињаху уз њих врлу сквику;и
Момци с десна мртви стаху, •' 15
А храбрена два брајена
Ко бора се два вигјаху,
Бриткием гвоздјем посјечена.
Бјеху огрезли сви у крви : 16
Која плахо са свиех страна
Из прси им тече и врви
Из жестоциех много рана. ..:*' ••.•:•
ПЈЕВАЊЕ X. 199
Тием по турскием законима 17
Да их буду укопати
Приступише прво к њима
За водом их окупати.
Али ето чудне згоде, 18
Чим их тако привраћају,
Два брајена изнаходе
Једва у себи гдје дихају:
I гдје смртном у нереду 19
Дух купљаху слаби у се,
Засве с двора на погледу
Како мртви чињаху се.
На ненадне ове чести 20
Свак оћутје радос многу,
Тер у снижној својој свиести
Хвале дава вишњем Богу.
Гледајући мјеште гроба 21
Кл се имаше ту справити,
Гдје у плачно ниче доба
Од уфања мир честити.
Потрчаше тием најбрже 22
Мнози у племић поклисара
Прие нег' они живот сврше
Да испросе њих љекара ;
Да их догје ту видјети 23
Једа срећнием којием лиеком
Узбуде их оживљети
Прие нег' умру смрти приеком.
Позна Ијекар, како обиде, 24
Да их неће смрт сатрти,
Нег5, ер веле крви изиде,
Да су за то близу смрти.
Тием за дух им уздржати 25
У сред травна мјеста тога,
Њеку траву хтје убрати
Од дитама крепоснога.
Сок од кога нетом ули 26
У љуту им сваку рану,
Ко да су ончас живот чули
Прогледаше, тер им свану:
200 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Тако и свиећа ка се гаси • • • • • 27
На дно суда суха ка јев
Ако је опет уље скваси ••
У пламену свиетла устаје. . / .
На ова срећна дјеловања 28
Весеље се од свуд зачу,
Ки плакаше од скончања,
Од радости сада плачу.
Поклисари дотрчаше 29
С љубљеживием сестрицами,
I што очима угледаше
Не вјерују себи сами.
Виде млада два јунака , . 30
Гдје изненад оживљеше,
Киех држаху смрт опака
Да убила љуто бјеше.
Виде веће гдје говоре, 31
Гдје се дижу и устају,
I гдје сваки њих копоре
Ко да рана не имају;
I гдје предње све јакости 32
Сред живота стјечу свога,
Све то чудној по крепости
Од дитама мириснога.
Ах! што тада не учинише, 33
Три љубљене те сестрице,
Како јасно разведрише
Све гиздаво рајско лице!
У веселу како цвилу 34
Цјећ толике честитости
Изгрлише браћу милу,
Киех цвиљаху у жалости!
Које риечи љубежљиве 35
У покоју рјеше њима,
Гдје прие мртве, а сад живе
Гледају их свием очима!
Која ли опет миловања 36
I оне од њих ту примају, :• .:,- :::
Гдје од љубави сва уфања .-.и:, .
Мегју њим се понављају,••„• -ијт ,• ...
ПЈЕВАЊЕ X. 201
Веселије ну би били, 37
Њих радости веле веће,
Да њихови момци мили
Не подњеше смртне смеће.
Али што ћеш, да учине? 38
Не могућ' им живот дати
Би потребно сред планине
Учинит их укопати.
Пак за не цкнит толи од више 39
На све коње узјахаше,
Поклисаре тер сљедише,
Који на пут свој усташе.
I к Софији обрнуше 40
Пут љубљениех родитеља,
З6 глас од њих ако чуше
Да им буду од весеља.
Поклисари у толико, 41
Путујући том планином
Пригледају свеколико,
I опходе с том дружином,
Једа кигод гдје очуте 42
Зле гусаре у тој гори,
Да им даду муке љуте,
Ко крвницим и злотвори.
Јур на крају бјеху веће 43
Гдје дубрава доспјеваше,
Кад при собом бојне смеће
На равнини угледаше.
Зле гусаре ето виде 44
С путницима гдје се сиеку,
Гдје им ступај забљом слиде
За подат им злу смрт приеку.
А они опет гдје витешки 45
С њим' се бију и лупају,
I гдје обе стране пјешки
Храбрено се ударају.
Зли гусари бјеху убили 46
Брзе коње путницима,
А они опет поразили
Ту једнога друга њима.
202 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Војеваху тием охоло, 47
У чемеру прем несвиесну,
Вртећи се у около
Сад на лиеву, сад на десну.
Бој мегју њим свак час јачи 48
Замеће се с љута гњива,
Искре измећу силни мачи,
Из оружја муња сива.
Цести ударци чут се чине 49
Пуни страшне рогоборе,
Да дивјачне сред планине
Јече и грме шупље горе.
Путници су својием плећи 60
Стиснули се веоми јако,
Да их удрит и посјећи
Од сад моћи ни 'е никако.
Срну како тврда чета, 51
Из грозда се не одјељују,
Или се од њих гусар срета,
Или назад одступљују.
А гусари са све стране 52
Њих су около окружили,
I за дат им смртне ваје
Мегју се их ухитили.
Тер се бриткием свием сабљами 53
Пут глава им сад потежу,
А сад опет по ногами
Да их посјеку и порежу.
Гдје ударе, ту не кажу, 54
А гдје кажу, не ударе,
Ударцима хине и лажу
Нека удру из приеваре.
На исти начин и путници 55
Вјешти јесу боју прику,
Тер му носе у десници
Трјеска огњена на прилику.
Њих ударце сусретају 56
С многом помњом и хитрости,
Тер их опет ударају
У витешкој храбрености.
ПЈЕВАЊЕ X. 203
Далеко им стати чине 57
I да на њих ту не срте,
Тер срдите сред врлине
У около мачим' врте.
Зној јуначки са свиех страна 58
Ври од труда у тој смећи,
А и љутиех веће из рана
Крв је узела по тлех тећи.
Циепају се у сто диела 59
I пуцају тврди штити,
А кациге врху чела
Звече у глас трјесковити.
Ето један од гусара 60
Изненадке тада скочи
На пјешнике тер удара
Немилосне пун жесточи.
I мегју ње силно улази 61
Тер им разби тврду чету,
Да их смртно ту порази
У срдитом гњеву клету.
За њим срну друзи остали 62
Тере свиех их разлучише,
I напосе гдје су остали
Љуто на њих нарипише.
Сад је триеба њима оди 63
Казат крепос и хитрину.
Да у овакој тужној згоди
Раздиељени не погину.
Сваки под штит свој се купи 64
Гдје ударце љуте прима,
Сад се одмиче, сад приступи,
Како слично вриеме има.
Шад се мачем само брани, 65
Сад ударце страшне измеће,
Да крвнике худе обрани
I пода им смртне смеће.
Ну што могу учинити 66
Гдје се с једнием два крваве ?
Како ли ће одолити
На толике љуте лаве?
204 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
-
Јур на веће страна истјече 67
У свакога крв румена,
Што их рани и посиече
Влас гусарска несмиљена.
I веће би погинули 68
Веоми љуто и жалосно,
I несрећну смрт би чули
Исјечени немилосно;
Да у толико с свом дружином 69
Поклисари вриедни и мили
б многом помњом и хитрином
Не бјеху их окружили.
Ки видећи што се чини 70
I несрећу ка се каже,
Страховитој у врлини
Оштрием гласом завикаше :
Ах! не дајте, дружбо мила, 71
Посјеците и поби'те
Гусарина свием немила,
I ш њим чете врловите.
Осветите дикле избране 72
Праведному у начину,
I не дајте без обране
Да праведни сад погину.
На ове риечи зли гусари 73
У себи се запанише,
I ко да их триес удари
Бој жестоки уставише.
Тер за живот сачувати 74
Да их горко не исиеку,
Ставише се тад бјежати,
У планину једа утеку.
Али видећ ода свуди 75
Да их кружи војска многа,
I да утећи ни'е никуди
Исприд броја толикога;
Уставише све ступај е 76
I чекајућ пораз љути
У срцу им мисо устаје
За јуначки погинути.
ПЈЕВАЊЕ X. 205
Тием храбрено дочекаше 77
Бојне пјешце и коњике,
Који с њима дотрчаше
За подат им ране прике.
Тер се многој у јакости 78
Ударише ш њима огњено,
Бијући се љуто дости,
I од више несмиљено.
Стопрв гњевни бој се роди 79
С трудом, крви, с непокојом,
Стопрв худа смрт исходи
Страховитом косом својом.
Гусари се силном власти 80
За не изгинут само бију,
А остали цјећа части,
I да ш њима бој добију.
Тием жестоко с обје стране 81
Чим се бритка сабља врти,
Лете ударци, лете ране,
I немиле љуте смрти.
Овди руке осјечене, 82
Онди главе на тле леже,
Сви за ништа пораз циене,
Тер у гњеву на смрт реже.
Ну што хоћеш да учине 83
Зли гусари и немили?
У страху им срце стине
Гину веће у свој сили.
Гину, и виде сврху своју 84
I јоштер се не придају,
Нег' у љутом непокоју
Непрјатељим ране дају.
Али засве зли крвници 85
Мнозием смрти доста даше,
Најпосље их ту коњици
Израњениех поплесаше.
Тер хтијаху свеколике, 86
За истјерат сржбу приеку,
Немилости сред велике
Да поразе и посиеку.
20« ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Нег' племићи гласовити 87
Не даше им чинит тога,
Велећ : доста 'е бој добити
За час дјела јнначкога.
Не гнусите ваше руке 88
У поганој толи крви;
Хоће се ине за њих муке,
I смрт друга да их смрви.
Кривине су њих' неизбројнше, 89
Триеба их је љуто стрти,
Подобне су и достојне
Немилосниех од сто смрти.
Узмите их и вежите, СО
Водите их у Софију,
Да крвнике врловите
Ту крвници даве и бију.
Праведному да по суду .Дл
За њих' платит немилости
Смрт подат им љуту буду
Од тисућу разликости.
Нека су они од изгледа 92
Свием злочинци и злотвори,
Тер да се у виек приповједа
Ко их страшна смрт умори. —
На госпоцке заповиеди : • .93
Сви бојници тад скочише,
Тер како се њим нареди
Свеколико учинише.
Војеводу вежу хрли 94
I двојицу те дружине,
Сви остали бјеху умрли
Исјечени сред планине.
Живе које изнагјоше ..: . . • . . 95
Даше ончас ту на лиеке,
Да покора дат се може
Слична на њих' злобе приеке.
А побјене вуковима 96
Оставише да их деру,
I с осталием да звиерима • •
Њих' погана меса ждеру.
ПЈЕВАЊЕ X. 207
Овака се правда учини 97
Немилосниех од крвника,
Нека унапрјед у врлини
Зла не чине оволика.
Ну путници запањени, 98
Кл се од смрти зле страшаху,
Видећ гдје су сахрањени
Погинути кад циењаху ;
Мучаху се ер не знају 99
Куда ће се обратити,
Ку ли виерну службу имају
За ова добра одвратити.
Хоћели би веома драго 100
Да животом одговоре,
Ер све од свиета виде благо
Да ову платит хар не море.
Држани се главом чују, 101
Ну кад ине ни'е јакости,
Само снижно захваљују
Тој господи на милости;
I у вишњега просе у миру 102
Да им допусти добра свака,
Да се од њих свегј сатиру
Чељад худа и опака.
Поклисари с друге стране 103
Чуте радос многу од више,
Видећ миле све грагјане
Гдје од зле згоди слободише.
Познаше их до истине 104
Да су од града Дубровника,
I ђа носе трговине
Доњу у земљу пут Рушчика.
Тием за много држе добро 105
Да су изишли на пут ови,
I да'е по њим вишњи обро
Да та правда славна слови.
Али бивши они веће 106
Што 'е подобно извршили,
Пуни мира, пуни среће,
Пут наприеда свој слиедили;
208 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Тер честите сред слободе 107
Сви весели у свом лицу
С дружбом таком складно ходе
Кроз планину Куновицу.
Кладенац им оста у гори 108
Гдје Пландиште царско зову,
У крај горе гдје жамори
Чесму виде Новакову;
Јуначкога гусарина, 109
Кој' у доба јоштер стара,
Разбијаше сред планина
Циеле војске од бојара;
Тер сва мјеста бјеше околи 110
Под хараче подложио,
Чим у начин опак толи
Паљаше их прем немио.
У Паланку још догјоше 111
Гди'е сунчана лиепа зрака,
Много жена изнагјоше
I бугарскиех дјевојака ;
Ке им драгој у намјери 112
Дохранише с благом чести
Што ће обилној на вечери
Благовати и изјести.
Сјутра у Пирот с милом згодом 113
Иду, а опет како свану
Отидоше Царибродом
Кроз Јашевац к драгоману.
Откли опета спустише се 114
У Софинско поље равно,
Гдје трговци скупише се
Њих дошашће примит славно.
Ту у дружби бјеше ш њима 115
Много турске још младости,
Тер их с мнозијем чудесима
Причекаше у радости.
Глас их бјеше брз притеко 116
Пун крепости, хвала, и дика,
I све згоде казо и реко
Немилоснијех од крвника.
V
ПЈЕВАЊЕ X. 209
Тием се друго не чујаше 117
Нег сред усти млада и стара
Гдје се слава сповидаше
Дубровачкиех поклисара.
Они у многој такој циени 118
У Софију уљезоше
I хваљени и чашћени
На справљени дом погјоше :
Бивши од прие правди у руке 119
Те гусаре худе дали
Да им даду горке муке
Е6 су злобам достојали;
Киех чинише извјешати 120
Изван града љуто дости,
Да се тако гриеб заплати
Њих опаке немилости;
Пак резаниех у сто диела 121
Вргоше их љутием псима,
За њихова пасја дјела
Да се они даве њима.
Тако гусар худи сврши 122
За опако све чињење,
I сам себи живот скрши
Кроз велико своје смиење.
Вишњи у дуго згар с висине 123
Притрпјети вик не море
Зло ничије ни кривине
Без достојне свием покоре.
А опако ко дјелује 124
Својием дјелим немилима,
Злу санчицу себи снује
Ка га удавит брзо има.
Пук васколик у весељу 125
Смрт ужива злиех крвника,
I не може смирит жељу
Нег и на ње мртве вика.
А племиће гласовите 120
До небеса хвалом диже,
Ер злочинце врлоВите
Ухитити учинишетПалматит,
14
210 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
".
Тим све стране припјевају 1.27
Њих господске свиетле власти,
I турци их сви гледају
За изглед прави вјечне части;
Веселећ се у свјетлилу 128
Ер Муфтије храбренога
Слободише дјецу милу
Сред славнога боја тога;
I да тако с добром чести 129
Самирише у младости
Све Солинско лиепо мјести
Цјећ ненадне честитости. \ ;
Али коју радост зачу 130
1 Муфтија вриедни и знани,
Кога с прва горку у плачу : !•;..
Глас и згода љути рани!
С милом љуби како угледа 131
Драгу дјецу гдје иду к њими,
Заедуо с њоме скочи уреда
Да их весело срете и прими.
I видећи гдје су здрави 132
Опета се к њим' вратили,
Оба у многој пазе слави
Њихов удес драги и мили;
Тер милосни родитељи 133
Немогу се наси ти ти
За погодит својој жељи
Целиват их и грлити. \•\y ,-..:: ••?;
Виде ране прем немиле .,•л ... њ 134
I два синка сва љубљена
Од гусарке како силе ију ии,-, н. \нц ул'с
Бјеху смртно израњена.
Чују истину свуколику ,,и:#*5
Ку сметену бјеху чули,
У начину како прику
Јур били су погинули. ..а- у." .н и ипВ
Тер су пуни чуда многа ;; .•.•• , 136
Да се та моћ на свиет роди
Која од зла толикога
Излиечи их и слободи.
ПЈЕВАЊЕ X.
211
I дужни се за то чују 137
Племенитием поклисари,
Тер им срцем свием робују
За служит их сваком хари.
Још најлише гдје љубљене 138
Хвалише се хћерце њима
Ко су биле слобогјене
По јунаћкием њих дјелима.
Миле хћерце киех гледају 139
Родитељи љубежљиви
За најдраже што имају,
Којема су само живи ;
Рад киех миле честитости УО
Не могаху да уздрже
Неизречене све" радости
. Ни да жеље све изврше.
Да о теби што ћу риети 141
Сековићу прихрабрени,
Ко ти мило би видјети
Душе твоје рај блажени!
Твоју драгу вјереницу 142
I вас покој твој једини
Ку ти мало робињицу
Не оставише у планини!
- • Ти стриеловит свием слугами 143
Најпрви је срести погје,
Да драг урес ки те смами
Видиш миле сеј госпогје;
Да на свиетлием ње позори 144
Слатко будеш извадити
Јад који ти срце мори
I стрављени живот крати.
Твоја љубнв велика је 145
Којом двориш ње љепоту,
I у себи толика је
Да је љубиш при животу.
Ну да можеш промислити, 146
Вјереница твоја мила,
Која тебе на сем свити
Драго и мило обљубила,
212 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Да знаш с правом к6м вјерности 147
Теби љубав она указа
Кад с гусарске немилости
Догје близу до пораза;
Ах I ко би се тад дивио 148
I уживо твоје дике,
Да ти 'е вишњи допустио
Честитости оволике!
Хотијаше погинути 149
Прије дикла прихрабрена
I живота сврху чути
Нег' да 'е ње част оцкврњена.
Хотијаше да је уморе 150
I даду јој смртне ране
Прие нег^ пусте посред горе
У немилом ропству остане.
Пачек иста сама себи 151
Хотијаше смрт подати
Прие нег' скривит ичием теби
Кому жуди робовати.
Ах! за истину вјера овака 152
Достојна је без процјене
Да 'е заплати љубав свака
Сред милости неизречене.
I Сековић тако позна; 153
За то многој у љубави
Љуби срца из милосна
Драги урес ње гиздави.
Тер затрављен у животу 154
Свугдје душом драго слиеди
I желећи ње љепоту
Вене за њом, сахне и блиеди.
Кроз тој пута кад овога 155
Из те згоде њу сусрете,
Од весеља великога
Сузами се слатко смете.
Тер бивши је изцеливо 156
I придраго изгрлио,
Овако је љубеж^иво
Њој млагјахној говорио:
ПЈЕВАЊЕ X. 213
Хваљен буди вишњи згара, 157
О животу мој љубљени,
Ки те из рука злиех гусара
Сад овако вратио мени.
Нека правој у радости 158
Да ја гледам тве покоје
На ове срећне честитости
Самири се срце моје!
Ах ! јаох која жалост худа 159
Мене израни на глас љути;
Да од смртнога горка труда
Хтијах веће издахнути,
Кад у страшној зачух гори 160
Да немило прем од више
С друзием сестрам зли злотвори
Млагјахну те ухитише.
I два млада тва брајена 161
Да сред пусте те планине
Бјеше љуто поражена
С немилосне њих врлине.
Хтијах, душо, саму себи 162
Сабљом прси растворити,
Ер зло овако догје теби
За тву љепост уцвилити.
Ну оставих мисд моју 163
I одлуку од пораза,
Ер слободу ончас твоју
Из истога зачух гласа.
Али, драги мој животу, 164
Ко бих веће ја живио
Кад бих рајску тву љепоту
Тако љуто изгубио?
Кад ми било не би дано 165
Да икад веће могу уфати
Твоје лице изабрано
Мојием очим' уживати;
Кад гиздаво сунце твоје 166
У вјек би ми потамнило,
У кому су среће моје,
Вас рај, и све добро мило.
%M ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Ах! о Боже, худе справе 167
Ако икада гори буду, • -: . •
Чин' да паду врх ме главе
У најгорем јаду и труду;
Само да се од зле чести 168
Мојој драгој вазда прости
Да 'е не буду никад смести
Немилосне зле жалости.
Нег' да вике у свјетлилу 169
Сред покоја свием честита
Траје своју младост милу
I сва добра вјековита;
Нег' ли среће сред блажене 170
Ја да честит с њом боравим
Тер да пака након мене
У свакому добру оставим. —
С овием слаткием бесједами 171
Од радости ронећ сузе
Срчано је свим руками
Опет младу грлит узе.
Али и лиепа вјереница 172
Која љупко за њим гори
Ту разведри своја лица
Тер му драго одговори;
Велећи му : — срећа моја 173
Највећа ће мени бити
Да те будем сред покоја
Вјерно у вјеке ја дворити.
Без тебе ми ни'е живота, 174
Вјеренице мој љубљени,
Ер тва љепост и доброта
Заниела је душу мени.
Тер у пустој кад планини 175
Хтијах тужна погинути,
Кад немилој у врлини
Бијаше ме гусар љути;
Бјеху туге ме највеће 176
Не ере ћу ту умриети,
Нег' ер око моје неће
Наприеда те, моћ' видјети.
ПЈЕВАЊЕ X. 215
Тер та мисо мени бјеше 177
Веле веће од жалости,
Нег' на мрве да ме реже
Клети силник без милости.
Али хвала вишњем Богу 178
Ки ми милост ту не крати
Да те опета жива могу
Овди, браће, угледати.
Нека смртне зле болести 17!)
Ке у срцу подњех мому
Самире се с драгом цести
У погледу слатком твому.
Тер да рајске твоје дике 180
I неизмиерну тву доброту
Ја уживам срећна у вике
Докле год сам у животу. —
Овако му одговара 181
Вјереница љубежљива
Тер му тезием срце ствара
У жераву огња жива.
А и сестрице ње љубљене 182
С драгом браћом у радости
Кроз бесједе многе циене
Ту му кажу све милости.
Примљен такој он у слави 183
Весео је у свом лицу
Тер ужива у љубави
Сву љубљену вјереницу.
За ком самом вене и ћезне 184
I у жељах се свегј скончава,
Чим сред дике ње уресне
Види царства своја права;
Паће у овој сада згоди 185
Врх ње милост та га ухити,
Да се миран не находи
Без ње ни час поживити.
Тер нека би самирио 18фт
Срца свога плам огњени
У свиести је намислио
Да је проси да се жени.
216 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Кроз то нетом к свекру погје 187
I с њиме се обесели
Да му здраво на стан догје
Драги пород који жели;
Молити га узе веома 188
Да му хћерцу пустит буде
Да је води к себи дома
За смирити све пожуде.
Вриедни старац ки одавна 189
Још жугјаше у радости
Да сред пира види славна
Хћере своје честитости;
За умножит све весеље 190
У љубљеној такој вири,
Допусти му све што жеље
Нека срце своје смири.
Тим до три дни одредише 191
Да се лиепа гозба учини,
I шаторе приправише
Изван града у равнини.
Гдје нека се слава укаже 192
Њих господске свиетле моћи,
Поклисаре исте зваше
Да им на пир буду доћи;
На пир, који у свој срећи 193
Бит имаше гласа многа,
Господичић ер највећи
Од града се жени тога;
Кому прва сва господа 194
Приправљаху са свом власти
Да му тезиех сред пригода
Све највише чине части.
