Дробне птице и све звири,
ке у лугу прибивате,
тако Љубав вас самири!
Молим да ми послух дате.
Сва на свиту још нарави5
жељно мољу, мојој вили
да скажете, у љубави
како младос моја цвили.
Је да ли т' се мном не брине,
ни што хаје смирит' мене,10
смири ону, која вене,
име моје да погине.
Коју љубили вруће толи,
кој се робом сам поклоних,
и кој срце у дар поних,15
ке ме за њу љуто боли.
Јер кад она мирна буде,
весело ћу тад умрити,
зач ју мислим самирити,
срца људска чиме жуде.20
Кроз тој мољу стране и луге,
које виду му љувезан,
и ке чују,, тач јадован
да сповиедам моје туге;
и ке звиери туј протјечу,25
чујући ме, како биесан
гди несрећну моју пјесан
гласим, и гди смрт наричу;
траве и биља, која зену,
ке сузами свегј полиевам,30
које роним, и припиевам
вил нехарну, с које вену,
тер ју мол'те, да смилити
на мене се буде сада,
и да буде самирити35
срце, кеје пуно јада;
ке у сузах тужно плове,
ке немирне све дни пати,
и ке тужним гласом зове,
да га буде извидати;40
јере рајска ње л'јепота
има власти врху мене,
да ми скрати смрт живота,
и да младос ма повене.
I пак могу ње крепости45
угасит' ми ове гњиве,
и учинит', у радости
моја младос да поживе.
Кад би мене уморила,
реците ми, смјерно мољу,50
би ли коју час добила?
да се смрти дај не бољу.
Јере ако слава која
њојзи хоће с тога бити,
сад ме хоће рука моја,55
сажам грло, задавити.
Ну ако ли ниједна слава
не може јој с тога бити,
да је срцем твргја лава,
на мој се ће плач смилити.60
Тер (?) није срца тач немила,
кому слуга верно служи,
да да за та добра дила,
да у тугах све дни тужи.
Тим на свиету сва нарави,65
жељно мољу, мојој вили
да скажете, у љубави
како младос моја цвили.
