Придох ти пред врата,
О мила, о драга!
Али ми отвори,
Али ми зговор дај,
Да постол не дерем, 5
Ни живот не трудим.
Пуно је вримена,
Да нис овди бил,
Ни ва ’вој кунтради,
Да се ни кантало, 10
Ни имена твога
Да се ни славило.
Сада ће се, душо,
Име твоје славит
I на главу твоју 15
Круну ћемо ставит.
