Доводи на милос цвиљен'је љувено
паклену усилос и срце камено,
и звијери све горске, охоле и љуте,
и рибе још морске љувен плам да ћуте;
а ова од госпој којојзи ја служу 5
не хаје за труд мој, ни жељно што тужу.
Зато је паклене натискла силости,
поколи врх мене не има милости.
