Добрињ је били град, Насред је отока, К њему се не море Него прик потока. Ва њем су дивојке 5 Све су чрна ока, Све су чрна ока, Ока фурбенога. Оне би змамиле Сунце спод облака, 10 Камол’ не би мене, На земљи јунака. Жабиљежио Мирослав Карабаић.
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 99-100.
