Дјевојка удана у Леванте
Прошла сан на море, море спрогљедати,
Зидох на стенчицу, обличих плавчицу,
З Леванта ходећи, з Леванта јадрећи,
На двисто весалац, на тристо јадарац.
Она стисне криљца и мајки спобигне: 5
„Мила мајко моја, ча сам ја видила,
Зидох на стенчицу, обличих плавчицу,
З Леванта ходећи, з Леванта јадрећи,
На двисто весалац, на тристо јадарац?“ —
„„Нису ти ’но, Маре, весла ни јадарца, 10
Лех, су ти ’но, Маре, твоја мила сваћа;
Још си, Маре моја, у зибели била,
Да је тебе мајка обећала била,
Обећала била Иву капетану.
Справљај Маре рухо, сваћа ти је близа.““ 15
„Нит ћу ја је справљат, нит ћу с’ њима поћи.
Ко будете, мајко, у црикву ходела,
Се оте дивојке те у црикви бити,
Липе Маре ваше меј њими бит не ће;
Још јих друге мајке по девет јимају, 20
Још ниједну тако далеко не дају.
Ча ћете, ће бити, моја мила мајко!“
„„Маре хћерко моја, не ран’ срца мога,
Зач ми је рањено, на пол расплаћено.
Справљај Маре рухо, сваћа ти су двору.““ 25
„Не ћу га ја справљат, не ћу с њима поћи.“
На то ми прилети Јиве капетане:
„Кади си ми, кади, липа Маре моја?
Каде те јур чекан из давна вримена.“
На то ми јој кладе круницу из злата. 30
Јошће ми јој кладе до девет прстени.
Она му говори „Не ћу твога дара!“ —
„„Ти оћеш бит моја, ти си љуба моја!
Ево те ја чекам девет годин дана.““
Он ми ју узаме з девете камаре, 35
I он ми ју пеља на ње биле двори.
Сада су њој дошле ње све другарице!
„Останте ми з Богом, моје другарице!
Пригљедајте, драге, милу мајку моју,
Напојте ју, драге, те хладне водице! 40
А ја греден тужна у Леванта гради,
Зач је мене мајка на далеко дала.“
Из Лукачићеве збирке.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
