Точи вино Кита Цетинија,
На том крају мутнога Дунаја.
Онде пију Цетињани млади,
Који пије, сваки њој напије.
Она њима говорила млада: 5
"Ај вам Бога, Цетињани млади,
Не морем ја свима бити љуба,
Него једна голема јунака,
Који хоће Дунај препливати
Под скорњама и под остругама 10
I под пушку велику и малу,
I под ћорду ричкога ковача.“
Кад се мало понапили вина,
Они су се мед се посвадили,
Сагубили голема јунака. 15
Седам га је годин нарекала,
Да ни липа крзна спронашала,
Нит’ јунаком вина спродајала.
