Дивојка се сунцин приговара:
„Сунце моје, боља сан од тебе,
I од тебе и од брата твога,
Од онога жаркога мисеца.”
Али сунце цури одговара: 5
„Бора теби, гиздава дивојко,
Кад ти јеси полишја од мене,
Видит ћемо газдава дивојко,
Исприн кога ће се прин роса дигнити,
л зелена трава повенити.” 10
Ку' је жарко огријало сунце,
Туде се је роса подигнила
I зелена трава повенила,
Ку' пасаје гиздава дивојка,
Не море се ни роса дигнити, 15
А камоли трава увенити.
Иван Пажанин, Народне пјесме прикупљене у наше дане у Винишћима крај Трогира, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XIV Но. 1, 1986., стр. 193-194.
