[Дивојка је дивојку родила]
Дивојка је дивојку родила,
Бога моли да и другу роди,
Бога моли, Бога домолила,
Дивојку је и другу родила.
Кад их је на кршћење слала, 5
Липо ин је име надивала,
Млађој Ана, старијој Лијана.
Мало вриме постајало бише,
На Ану су просци навалили,
Просу младу на четири стране, 10
А највише Сењанин Иване,
Млада му се обетала Ане,
Лијана је мајци говорила:
„Ој, старице, моја мајко мила,
Аница је помлаја сестрица, 15
Па је просу четири стране,
Неће нико да ни гледа на ме.”
Лијани је мајка говорила:
„Ој, Лијано, моја кћери мила,
Ти узимљи видро оковано 20
I сакупи било платно своје,
I дозивље Аницу сестрицу,
Па ајдете за горе на воду
I билите било платно своје,
I билите га литњи дан до подне, 25
Да да би те ко год сагледао,
Ка' и Ану драгу селу твоју,
Ка' Лијана мајку разумила,
Узимала видро оковано
I сакупи било платно своје 30
I дозивље Аницу сестрицу,
Па оне иду за горе на воду.
Билиле су било платно своје,
Билиле га литњи дан до подне,
Покрај воде ладне простирале. 35
Кад је сунце подне прикренило,
А Лијани нико у гори никуда,
Вата селу за бијеле руке,
Па је лига на траву зелену
I узимље ножа иза паса, 40
Па је боде испод билог врата,
Па она иде у бијеле граде,
На ларго је сагледала мајка,
Лијани је мајка говорила:
„Ој, Лијана, моја кћери мила, 45
Ди је Ане, драга селе твоја?”
„Над воду се надвисила мајко,
Па је вода младу занијела,
I више је нисан ни видила.”
А завикне вила из планине: 50
„Зло ти јутро Сењанину Иве,
Ено злато у гори заклато,
Ја би рекла да је твоје, Иво.”
Мучи Иво, ништа не говори.
Опет виче вила из планине: 55
„Зло ти јутро Сењанину Иво,
Ено злато у гори заклато,
Ја би рекла да је твоје, Иво.”
Мучи Иво, ништа не говори.
Опет виче из планине вила: 60
„Зло ти јутро, Сењанину Иво,
Зло ти јутро, и горе ти било,
Ено злато у гори заклато,
Ја би рекла да је твоје, Иво.”
Кад је Иве разумио вилу, 65
Он узима свога коња врана,
Па он иде за горе на воде,
Личи Ану девет годиница,
А кад девета на излазу била,
Млада му је Ане оздравила, 70
Па они иду у бијеле граде,
Има Ане помлајег дивера,
Диверу је говорила млада:
„Мој дивере, мој златни прстене,
Ја иман старију сестрицу, 75
Од мене је и виша и лишја,
Богатијин рухун прикитила,
Хајдемо је ми просити за те.”
Кад је дивер Ану разумија,
Нити проси нит' јабуку даје, 80
Него купи кићене сватове,
Па они иду по младу дивојку.
Кад су дошли у бијеле граде,
Сви су свати улизли у граде,
Само није јенгињица млада, 85
Али вели Лијанина мајка:
„Оди симо јенгињице млада,
Да је жива Ане кћери моја,
Ја би рекла да је млада она.”
Мучи млада, ништа не говори. 90
Опет зове Лијанина мајка:
„Оди симо, јенгињице млада,
Да је жива Ане, кћери моја,
Ја би рекла да је млада она.”
„Бора теби, остарила мајко, 95
Ја сан Ане, драга кћери твоја,
Ако ми се не вирујеш мајко,
Погледај ми испод билог врата,
Шта је мени Лијана задала.”
Скочи се Лијаница млада, 100
Узимала ножа иза паса,
Да ће заклат сама себе млада.
Али виче села Ане:
„Забога, драга селе моја,
Нисан рекла ни Ивану моме, 105
Нећу више казат' прид никоме.”
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
