Дилила Маре дарове,
упа јон прстен у море,
прстен је узалуд вадила,
извадити га не може.
Дозивје Маре рибице, 5
да јој изваде прстена.
Рибице Мари говоре,
да извадит прстен не могу.
Сазива Маре драгога,
да нек јој прстен извади, 10
да ће му доћи за јубу.
Драги је к Мари дошао
и у море сиње скочио,
Мари је прстен нашао,
одведе Мару свом двору 15
и узме Мару за јубу.
Казивач: Тоне Бервалди рођена Новак из села Русковића.
Цвито Фисковић, Неколико народних пјесама 19. стољећа из Оребића, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XXI Но. 1, 1993., стр. 14.
