Пала магла окол Бриња града.
Ни видити брига ни једнога,
Него славу [1] више добра града.
У њем лежи Анте Депуција,
На њем има седам смртних рана, 5
Четири су од пушке дугачке,
А три јесу од бриватне сабље.
На њем ми се кошуљица били,
Ке не били мајка ни сестрица,
Нер ју били тиха годиница. 10
„Хајди, Анте, липу Прагу граду,
Тер ти троши паре и динаре.
Ти ћеш, Анте, боли преболити.“
Нит ја идем липу Прагу граду,
Нит ја трошим гроше ни динаре, 15
Нит ми моћи боли преболити.
Него ми ти дробан листак пиши
Менигини, мојој љуби в Бакар,
Да сам млади на смрт оранио,
Нек ме жали девет годин дана, 20
Када прође девет годин дана,
Нека појде за другога млада.
Сад умирем, липа Богу хвала!
Наша слога, поучни, господарски и политични лист год. X, број 4., у Трсту 16. фебруар 1879., стр. 15.;
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 44-45.
