Дејан мали и мајка му
Насрид Сиња црјеница слина,
На њој сиди Дејанова мајка,
Плела прчин малому Дејану,
Плетећ му је мајка бесидила:
„Рести, рести, моје дите драго, 5
„Рести, рести, да би понареста!
„Да отмемо бану бановину,
„Да отмемо цару царевину;
„Бановина и при наша била,
„Царевина дидова старина". 10
Мисли мајка да нико не чује,
То дочуле дви цареве слуге,
Тркон тркле па су цару рекле:
„Да т' 'е знати, царе господаре!
„Да т' 'е знати што ми слуге знамо, 15
„Липо би нас, царе, даровао,
„И још би нан плаћу примакнуо".
Тад јин рече царе господаре:
„Да ван бора, до дви слуге моје!
„Каж'те мени што ви слуге знате, 20
„Липин ћу вас дарон даровати.
„И још ћу ван плаћу примакнути."
Стали слуге цару казивали:
„Насрид Сиња црјеница стина,
„На њој сиди Дејанова мајка, 25
„Плела прчин малому Дејану,
„Плетећ му је говорила мајка:
„Рести, рести, моје дите драго,
„Рести, рести, да би понареста!
„Да отмемо бану бановину, 30
„Да отмемо цару царевину;
„Бановина и при наша била,
„Царевина дидова старина.
„То смо чули па смо теби рекли."
Тад говори царе господаре: 35
„Да ван бора, до дви слуге моје!
„Ви појдите Сињу бијелому,
„Довед' те ми малога Дејана
„Добрин ћу вас надарити дарон,
„И још ћу ван плаћу примакнути." 40
Ал говору слуге господару:
„Да ти бора, царе господаре!
„Ко ће теби довести Дејана,
„Кад је Дејан у бијелој кули,
„Затвора је деветера врата, 45
„А десета гожђен окована?"
Јопет јин је царе бесидио:
„Ви појдите Сињу бијелому,
„Лако ћете уфатити њега;
„Када Дејан појде на скулицу, 50
„Уфат' те га за десну ручицу,
„Водите га мени прид колина".
Одма слуге цара послушале,
Те отишле к Сињу бијелому,
Кад су дошли к Сињу бијелому, 55
Тот чекали пет година дана,
Док је Дејан мало понареста.
Кад је Дејан иша на скулицу,
Уфале га за десну ручицу,
Па га воде цару прид колина. 60
Кад су дошли цару прид колина,
Липин ји је дарон даровао,
I још јим је плаћу примакнуо.
Тад говори малому Дејану:
„Или волиш, да те коњи трепју, 65
„Или волиш, да те млини меју,
„лли волиш, да те воли вучу,
„Или волиш, да те сабја сиче?"
Ал је Дејан цару говорио:
„Нисан слама да ме кон]и трепју, 70
„Нит сан жито да ме млини меју,
„Нит сан рало да ме воли вучу,
„Већ сан јунак — под ћордон нмрити!
„Сад те молин, мој честити царе!
„Дај ти мени коња сакатога, 75
„Вежи мени ноге прид коњица,
„И вежи ми руке наопако,
„И даји ми ћорду заарђану,
„Па ме пошји срид горе зелене;
„Нек ме јиду вуци и граврани, 80
„И наказне тиче орлушине."
Кад је царе ричи разумио,
Он му даје коња сакатога,
Веже њему руке наопако,
I бијеле нојге прид коњица, 85
I даје му ћорду заарђану,
Пак га шаје у гору зелену.
Кад је доша у гору зелену
Он завиче танко гласовито,
Тако страшно да се гора стресе: 90
„Ди сте сада, виле посестриме,
„Или сада или већ никада!"
Кад су виле ричи разумиле,
Брзо су ти к њему долетиле;
Прва вила ка је долетила, 95
Она му је коња оздравила;
Друга вила ка је долетила,
Она му је руке одришила;
Трећа вила ка је долетила,
Она му је ноге опростила; 100
А четврта кад је долетила,
Она му је ћорду наоштрила;
Пета вила ка је долетила,
Она му је у помоћи била;
Тад завиче да се гора ори: 105
„Ди си царе, јадни господаре!
„Пошаји ми до два сина твоја,
„Да јин русу ја откинен главу."
Кад то чуо царе господаре,
Удари се рукон по колину, 110
Те заплаче кано јута змија:
„Ајме мени, моја мила мајко,
„Што не уби малога Дејана!"
Ал се цару смање не могаше,
Он опреми до два своја сина, 115
I даје јин коње виловите,
1 свакога од боја оружја.
Кад ји види Дејан дите мало,
Залети се кано сиви сокол,
Једнога је коњен потрепао, 120
Те завика танко гласовилб:
„Ди си царе, црна кукавицо,
„Изајди ми на мејдан јунашки,
„Да ти русу ја осичен главу."
Плаче царе до два своја сина, 125
Он ји плаче и сузе пролије!
Опет виче Дејан, дите младо:
„Ди си царе, црна кукавицо,
„Изајди ми на мејдан јунашки!"
Плаче царе како дите мало; 130
Али му се ино не могаше,
Вен сакупи триста витезова,
Те ји шаје у гору зелену.
Када ји је Дејан угледао,
Он зајаше вранца коња свога, 135
I зазове вилу помоћницу,
Те полети кано сокол тица.
Како би се Дејан уфатио,
Брзо ји је свију распршио:
Стотину ји ћордон посикао, 140
Слолину ји у рику бацио.
Па се скочи на ноге лагане,
Те завиче шло га грло носи:
„Ди си царе, црна кукавица,
„Сад сву твоју ти сакупи војску, 145
„Па м' изајди на мејдан јанашки!"
Разјути се царе силовито,
Па сакупи силну војску своју:
Тријест ијад по избор јунака,
Те ји даје воликон везиру, 150
Па је њему тијо бесидио:
„Да ти бора, велики везире!
„Ето теби силна војска моја,
„Знај да греде проти једнон самон;
„Ако мени уфатиш Дејана, 155
„Ил уфатиш ил донесеш главу,
„Даћу теби круну и пристоје".
Кад је везир ричи разумио,
Он с' упути у гору зелену.
Гледа га је Дејан дите мало, 160
Гледа га је те је бесидио:
„Мили Боже чуда великога,
„Да сва војска проти мене греде!
Те дозивје вилу помоћницу:
„Ој ти вило, драга селе моја, 165
„Увик си ми у помоћи била,
„Па м' и данас не ћеш оставили!
„Је ли вило, мила секо моја?"
Али њему вила одговара:
„Не плаши се, Дејан дите младо, 170
„Јер ти нисан сама у помоћи,
„Још с' уза ме четри другарице".
Кад то зачу Дејан дите мало,
Он се скаче на ноге лагане,
Пак зајаши вранца коња свога, 175
Те с' умиша у војску цареву,
Како вуче у бијеле овце.
Десет ијад ћордон посикао,
Десет ијад коњен потрепао,
Десет ијад у рику бацио. 180
Тад му рече посестрима вила:
„Сад ти појди до царева двора,
„Те погуби цара силенога,
„Који те је мучити отио".
Он послуша вилу посестриму, 185
Те он појде до царева двора,
I убије цара господара.
Његово је благо покупио,
Биле му је дворе попалио,
Па он појде старој мајци својој! 190
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
