Даница4/ПРИКАЗАЊЕ ЈЕДАНЕСТО

Извор: Викизворник
Даница
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ЧИЊЕН'ЈЕ ЧЕТВРТО-ПРИКАЗАЊЕ ЈЕДАНЕСТО




                 ПРИКАЗАЊЕ ЈЕДАНЕСТО

                  ИСТИ I МИХАЈЛО СВИЛОЈЕВИЋ

МИХАЈЛО:

     Која дикла ово цвили?
ке злотворе шњом видимо?
Скоч’мо, друзи моји мили,
свеж’мо, удримо, изранимо.

КРВНИК:

     Бјеж’мо, друже мој избрани, 3145
утецимо прику силу,
скуп витеза гре да брани
супроћ нами тужну вилу.

МИХАЈЛО:

     Ах, проклети зли крвници
из пакљене тмасте ноћи, 3150
овако ли дјевојчици
хотијахоте врха доћи?
     Да вас брзи бијег не оте,
за ваш худи гријех немили
ваше бисте сад животе 3155
под мом сабљом оставили.
     Тко понука вас убити
пригиздаву лијепу вилу,
паклена се срда рити
у људскому може тилу. 3160
     А ти, лијепа дјевојчице,
коју отесмо из њих руке,
твоје разведри плачно лице,
смири горке твоје муке.
     Ево твога добра цијећа, 3165
благодарна ћес весела
Михајла је Свилојевића
теби у помоћ сад довела.
     Страх устави твој жалосни,
и молим те хтјеј ми ријети, 3170
за што људи немилосни
хтијаху живот теби узети?

ЈЕРИНА:

     Гласовити господару,
немилос ћеш гору сада
и опачију чут привару, 3175
нег се могла чут икада.
     Мним, нијесу се вијек видјела
у најгорој страни од свита
немилосна толи дила,
чељад толи химбенита. 3180
     У свако је доба и вријеме
било изгледа, да су људи
непријатељим злим својијеме
казали се врли и худи;
     ну на пораз зли довести 3185
доброчинца битја свога,
дјело је пуно зле несвијести
и немилос тешка и многа.
     I да познаш битје моје:
ја сам плачна несрећница 3190
лијепе кћерце краља Остоје
била верна дворкињица;
     ну на сврси с прика дјела
од Хрвоје клета бана
двор сам краљу худо смела, 3195
и ја веле хуђе издана.
     Али од овуд чељад ходе,
сакрит ми се од них тријеби;
ход’мо, путем моје згоде
потанко ћу сказат теби. 3200

КОР:

     Ход’те славни сви бојници,
дике од боја гласовите,
ход’те избрани заточници,
вјечну славу ки жудите.
     Тко год за час носи оклопје, 3205
тко год бојна коња јаше,
тко год влада вито коп је,
мач витешки тко год паше,
     ход’ у нашу земљу, ходи,
и с крипости руке своје 3210
прике од смрти ослободи
лијепу кћерцу краља Остоје.
     Ход’, честити Свилојевићу,
ходи, Јанко војевода,
ход’, Секуло сестричићу, 3215
ход’те, угрска сва господа;
     ход’, деспоте славни кнеже,
ход’ Баторе племенити,
ходи, Ђурђу Скендербеже,
припијевани по свем свити. 3220
     Ако сте игда за час праву
на витешки бој скочили,
ако сте игда русу главу
на смрт бојну подложили,
     ход’те нашу сви краљицу 3225
од прикорна гласа обранит,
ход’те лијепу дјевојчицу
од погубе смртне схранит,
     неумрли се вијенац вије
вам у лијепој ње обрани, 3230
ер диклице љепше није
игди сијева зрак сунчани.
     Дјевојку ће стећ брањену,
и босански краљ остати,
и неизмјерну добит цијену, 3235
тко је буде сачувати.
     Ходите и ви, лијепе од Босне
витезови славни у боју,
краљице вас час крипосне
на обрану зове своју. 3240
     Што ће угрска ријет крајина
и витези ње могући,
од којијех се час истина
иште и слиједи војујући,
     када чују, да јунака 3245
у босанској није држави,
да од прикорна дјела опака
свога краља кћер избави?
     Ја не могу сцијенит вику,
знајућ рајску ње доброту, 3250
да она толи грубу и прику
учинила јес срамоту.
     Је да правду бог сабљуде,
ки је судац свијем наредан,
је да одкрит брзо буде, 3255
тко јес крив, тко ли јес праведан!
     Десница је божје моћи
свијем потребнијем блага и мила,
и није вику без помоћи
праву чељад оставила. 3260





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 367 година.