Далмација липе цуре дава,
особито шибенског котара,
у Зларину понајбоље јесу,
по шес' дана црну земљу тресу,
седми дојде, липо се наресу, 5
на њима су пребиле фустане,
све камбрици и мадрепулане,
на глави им судари од тула
то је, побро, у Зларину скула,
лете[2] им се по тлеху потезу, 10
осим оног што под главу свежу,
у ушима речине[3] од злата,
које вису до по била врата,
око врата лашчи се огрица,
у прсима свија курделица, 15
а за пасом шудар од крмежа,
ка и бандира од брика Инглежа,
на ногама бичве од бумбака,
пари да су од билога пака,
на ногама жути постолићи, 20
пари да ће, душо, полетити.
Кад дивојка мимо момка пројде,
ка да витар са сјевера дојде.
↑Зларин, 21. IX. 1955. Казивала Шинка Грегов род. Сурић, род. 1876. у Зларину. Ибид., број пјесме 9.
Варијанте: види иначицу ове пјесме у насем избору под бр. 20. и 35.
