Дали ја плаћен бих сваким злом за труд мој Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН LXXIII
Dали ја плаћен бих сваким злом за труд мој,
за службу ку дворих Љубави немилој?
Што дах ја њој у дар слободу сву моју
и живот мој, нехар да вику достоју?
Мени се промијени драгога љета слас 5
на зимњој години, зато сам дресел вас.
Мој били дан мину, још сунце не лиже
на запад а згину, тме небо прикрише.
Просијеца муња тме, даж лијева, праска гром,
у сјену вјетар дме и мрзне све ледом. 10
Ни уфам већ видит ведрине ни зоре,
врли тужних свих на свит мени је најгоре.
Кад највећ сунчан зрак движе се да ми сја,
изненад вјечни мрак мени т' га обвија.
Гди је мој весел смих? уфања? радости?15
вај, мјеште добар свих пун сам свих жалости.
Ја се сам погубих, у ријечи љувене
уздах се, тер љубих већ друзих нег мене;
Није ме већ. Јаох вазда и леле свакому
тко икад облас да врх себе икому! 20
Љутијема стјенами, водам ке не чују,
и пустим странами ја мој плач кажују.
Боље је трпити зле туге и мучат,
нег пред тијем вапити ки неће помоћ дат.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.206-207, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
